Efekat Džilita

Categories Inđija, Istorija inđijskog rokenrola, NAJVAŽNIJEPosted on

„Efekat džilita“ je jedan od onih inđijskih bendova koji nije mario šta će ko da o njima da kaže. Hteli su da se druže, da sviraju i pevaju, da se pojave na bini i da muvaju devojčice. Upravo to su i uradili. Iako skromno kažu da je ovo poslednje bilo “lažna nada”.

Generacija koja je odrastala početkom devedesetih bila je u velikoj meri zainteresovana za rokenro. U Inđiji, u kojoj je svako pokušavao da svira gitaru ili bubnjeve i napravi bend, na takvu ideju došli su i Bojan Mišković – Beli i Nikola Dukić – Duka. Pred kraj srednje škole, sredinom 1993. godine, osnivaju bend “Efekat Džilita”.

Iako su bili bez ikakvog muzičkog ili sviračkog iskustva i verovali su da nemaju nikakvog talenta., to ih nije pokolebalo da pokušaju.

Ime je smislio Mišković, kome je u sećanju ostala urezana fraza koju je čuo u emisiji o barakudama na televiziji – efekat džilita.

Pošto nisu znali da sviraju, odlučili su da pevaju, ali i da pronađu ostale članove benda. Izbor je, logično, pao na drugare, pa su ravnopravni članovi benda “Efekat Džilita” postali Nenad Orić – Ćelavi (gitara) i Siniša Tuvedžić (bubanj).

Siniša Tuvedžić (drugi s leve strane) i Nikola Dukić (a poslednji sa desne strane) sa prijateljima, decembar 1994.

Muzika koju su odlučili da sviraju bila je ona koju su i slušali u to vreme, od Rage against the machine preko The Prodigy do benda Metallica.

Prvi “koncert” održali su u tadašnjem Domu Omladine u Inđiji. Na kraju jednog od koncerata koji je tamo bio održan, prijavili su se sa nekoliko drugara da nešto odsviraju.

Iako nisu imali ni jednu probu i tada su prvi put nešto pevali i svirali pred publikom, hrabro su izašli na binu. Nije ih sprečilo ni to što vlasnik bubnjeva nije hteo da pozajmi svoju palicu Tuvedžiću, pa ih je on svirao upaljačem!!!

Kasnije su priznali da su strah “ubili” većim količinama piva. Zbog toga je i sećanje maglovito, ali su sigurni da su uspeli da “rasteraju masu”.

Uprkos svemu, održali su još nekoliko sličnih “koncerata”.

U međuvremenu su se menjalii članovi benda, pa se postava ustatlila u sastavu: Bojan Mišković (vokal), Nikola Dukić (vokal), Siniša Tuvedžić (bubanj), Nikola Stefanović – Stefke (gitara), Siniša Grkinić – Grga (bas) i Milan Pantović – Panta (gitara).

Prvi ozbiljniji nastup u tom sastavu imali su na gitarijadi u Domu omladine u Inđiji 27.07.1995. godine, koji je zabeležen i kamerom.

Pošto se radilo o takmičenju bendova, mogli su da nastupe samo sa svojim pesmama. Za svega nekoliko dana su napisali i uvežbali tri pesme: “Svinja debela”, “Ja sam vasa pionesa” i “Treća stvar”.

Da teorija o potpunom nedostatku talenta s početka nije sasvim istina pokazuje i to što su na gitarijadi osvojili četvrto mesto, na šta su veoma ponosni.

Članovi benda posebno su ponosni na “pesmu “Svinja debela”. Kažu da je nastala “kao protest u borbi protiv nepravednog klanja svinja koje se masovno desavalo 29. novembra svake godine” i tvrde da su “preteča borbe protiv nepravedne patnje životinja”).

Tvrde i da su dosta kasnije tu pesmu želeli da obrade članovi benda Atheist Rap, ali je ideja propala jer su ceo tekst i melodija pesme otišli u zaborav.

Svinja debela —
(deo teksta pesme)

 
Svinja debela vesela je bila.
Svinja debela po blatu je rila.
Svinja debela svome bravu mila,
imala je, imala je 220 kila!
 
Nije slutila da će biti klanja.
I za lobanju da će biti manja.
Da po oboru nema više sranja
i sa bravom, i sa bravom neće da se ganja!
 
Svinja debela!
Svinja debela!
Otišla u raj!

Naredni ozbiljniji nastup imali su naredne godine, takođe na Gitarijadi. Takmičenje su sami organizovali, samo kako bi ponovo mogli da sviraju na nekom “ozbiljnijem događaju”.

Tada su svirali dve nove pesme koje su u međuvremenu napisali: “Evo lubenica” i “Ljutica Bogdan”.

Ljutica Bogdan —
 
Ljutica Bogdan je klimnuo glavom,
Ljutica Bogdan je klimnuo glavom
i on je to uradio s pravom!

Kao i na prethodnoj gitarijadi i taj nastup su želeli da ovekoveče kamerom, ali on na kraju nije snimljen, jer je snimatelj na kameri uporno pritiskao “pauzu” kada je trebao da snima, a “snimanje” kada je trebalo da pauzira. Zbog toga se na snimku uglavnom video pod i nije se čulo ništa osim buke.

Pozitivan utisak su ipak uspeli da ostave, pa su dobili poziv da nastupe u susednoj Staroj Pazovi, u tadašnjem “Klubu 022”. Taj koncert, na kome su nastupili sa još nekoliko lokalnih bendova, bio je njihov poslednji koncert.

Iako su članovi benda ostali drugovi, nisu se ponovo okupljali. Ali, kako i sami kažu, nikad se ne zna.

N. Radišić

Podeli na društvenim mrežama:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *