Kafa! Kratak vodič kroz istoriju kafe

Categories KOLUMNAPosted on

Danas kafu mnogi smatraju osnovnim napitkom za dobar i uspešan dan. Istorija kafe započinje sa uzgajivačem koza u Etiopiji, odakle se kafa raširila širom sveta i postala jedno od najčešće konzumiranih pića na svetu. Sama kafa prošla je mnogo nedaća otkako su njena magična svojstva pružanja energije otkrivena. Prema legendi, i najčešće citiranoj priči o poreklu kafe – njenu energetsku vrednost prvi put je primetio stočar po imenu Kaldi, koji je živeo na etiopijskoj visoravni još tokom IX veka. Jednog dana Kaldi je primetio da, nakon što je neka od njegovih koza obrstila jarko crvene bobice kafe, postala energična, mnogo više od ostalih životinja. Kako priča ide, imale su toliko energije da nisu mogle zaspati noću. Odavde je Kaldi probao zrno, i otkrio da je zaista vrlo okrepljujuće. Odlučio je da svoje novo otkriće podeli sa lokalnim manastirom.

Kafa u zrnu

Monasi koji se nisu mnogo obazirali na njegove anegdote, bacili su zrna kafe u vatru

Odlična aroma brzo je počela da se širi iz vatre, a kafa postaje predmet daljeg istraživanja. Monasi su tada izabrali da kafu zgnječe i dodaju je u vodu. Na njihovo iznenađenje i radost, otkrili su da im je napitak dao istu energiju koju je dao Kaldiju i njegovim kozama, omogućavajući im da ostanu budni za večernju misu. Ovi monasi su svoja otkrića preneli drugim monasima i manastirima i tako započeli put kafe! Najranija kopija bilo kog teksta koji sadrži ovu priču potiče iz 1671. godine – sedam stotina godina nakon te činjenice – i zato se često navodi kao legenda ili mit. Svakako to je početak!

Važno je navesti da postoje i druge priče o poreklu kafe i sve se kao i ova gore, odvijaju na etiopijskoj visoravni. Savremena tehnologija i napredak u genealogiji omogućili su nam da poreklo biljke kafe vratimo u Afriku, najverovatnije u Etiopiju. Niko nije siguran u kom trenutku su ljudi počeli da prže i kuvaju zrna kafe poput današnje; iako se u gornjoj priči to putovanje brzo odigrava-što je malo verovatno. U svakom slučaju kafa kao piće počelo se širiti arapskim poluostrvom i muslimanskim svetom, jer je Jemen smatran prvim odredištem kafe nakon napuštanja Etiopije. Krajem XVI veka proširio se na ostatak Bliskog Istoka, Persije i Turske. Prva zelena ili nepržena zrna kafe koja su prokrijumčarena daleko od svoje domovine, i monopol nad njom imaju Arapi, prokrijumčario je čovek po imenu Sufi Baba Budan. I muslimanska i hinduistička tradicija ga poštuju zbog ovog posebnog čina krijumčarenja, a često je prikazan sa sedam zelenih zrna kafe privezanim za grudi; iako nam neki izveštaji govore da ih je sakrio u bradu.

Pročitajte još: Taj divni zimski napitak – Čaj!

Sufi je uzeo ovaj „pasulj“ i posadio ga u svojoj rodnoj Indiji, tačnije u Majsoru. Odavde se kaže kafa proširila Evropom pre nego što su je kolonizatori odneli u svoje kolonije i proširili dalje. Razgovarali smo o poreklu kafe, ali odakle potiče reč kafa? Reč kafa ima svoju varijantu na većini jezika širom sveta, a to su gotovo sve linije kafe ili kafea, i sve zvuče vrlo slično onome kako i mi izgovaramo.

Kafa – Koffie – Kahva

Engleska verzija nastala je iz holandske koffie koja je proizašla iz turske kahve, dok je turska reč rođena iz arapske kahvah. Sve ove reči su romanizovane, ali možete videti kako se naš pojam kafa i njeni prevodi širom sveta razvijaju duž gore pomenute loze. Ali zašto, kafa? Ili, možda bi bilo bolje da pitamo, zašto kahvah? Ovaj arapski izraz prvobitno je definisao vino, tačnije vino koje je potiskivalo apetit; slično kao što to kafa čini organizmu. Ovo je najprihvaćenija verzija zašto kahvah predstavlja piće proizvedeno od prženih i mlevenih zrna kafe. Prvi dokaz da ljudi piju kafu beleži se kroz praksu sufijskih manastira. Sufi je definisan kao islamska mistika – kako bi im pomogao da ostanu budni za večernju misu.

Odavde se kafa širila prema Meki

Iako njena upotreba nije bila ograničena na manastire. Kafeterije su počele da se pojavljuju u tom regionu, a to su bila mesta na kojima bi se muškarci sastajali da piju kafu, razgovaraju o dnevnim pitanjima i puše nargile. Kafa se takođe služila po domovima meštana, u vidu ceremonijalnog dočeka gostiju. Kako je kafa prelazila u Evropu, započela je život kao i svaki novi strani proizvod, kao luksuzni napitak, isključivo za bogate i plemenite ljude na kontinentu. Međutim, kafa se brzo proširila društvom, a javne kafane pojavile su se u mnogim gradovima nakon uspostavljanja trgovine kafom.

U ovakvim kafeterijama, posebno u Evropi, svako je mogao doći po šolju kafe, sve dok je sebi to mogao priuštiti. Ovde ipak idemo korak ispred, pa pre nego što počnemo da raspravljamo o efektima kafića na društvo, proverimo kako je kafa zapravo stigla u Evropu i kako su je Evropljani proširili na ostatak sveta. Iz Etiopije i sa Arapskog poluostrva kafa se proširila u severnu Afriku, Tursku, a odatle je krenula put Evrope, čija je prva luka pristajanja bila Venecija, luka koja je vodila ogromnu trgovinu sa severnom Afrikom i Bliskim istokom. Trgovci koji su tamo pristizali, doneli su je bogatim Mlečanima, koji su u njenim opojnim ukusima dugo uživali.

Odavde, kako se uvoz povećavao, cene su padale, a dostupnost rasla. Kafa je prvo ocenjivana kao „muslimansko piće“ i hrišćani Italije su često upozoravali da se ne konzumira. Međutim, široko je prihvaćena u društvu nakon što je papa Klement VII okusio, i ocenio kao „hrišćanski napitak“, dok je pre toga u Italiji bila kandidat za direktnu zabranu. Ovde je vredno napomenuti da je početkom 1500-ih, otprilike 100 godina pre nego što je kafa stigla do evropskih obala, kafa bila zabranjena u dva navrata na Arapskom poluostrvu zbog svojih stimulativnih efekata. Iako se kafa širila i ulazila u najbogatije kuće u Evropi, ona neće postati svetski napitak sve dok je Evropljani nisu prvi put izvezli van svojih kolonija po Indiji, u svoje matične zemlje. Kolonizujući velike delove Indije – Holanđani, a potom i Britanci, počeli su da uvoze velike količine kafe u svoju domovinu. Pre toga su zemlje na arapskom poluostrvu uglavnom imale monopol nad trgovinom kafe i naplaćivale su vrlo visoke cene za svoj proizvod.

Novi uvoz koji sada stiže u severnu Evropu pomogao je nižim cenama i povećanju dostupnosti ovog egzotičnog pića. Jednom kada se ponuda povećala, a bogatiji Evropljani i njihovi monarsi okusili ovaj podsticajni napitak, potražnja se povećala i započela je potraga za drvetom kafe. Holanđani su pobedili u trci za drvo kafe, a početkom 1600-ih imali su nešto rasta u Amsterdamskoj botaničkoj bašti.

Sredinom 1600-ih drveće je uspevalo, a neka su izvađena, da bi se sadila u kolonijama južne Indije i na Cejlonu, današnjoj Šri Lanki. Ti regioni su ubrzo napušteni, a Holanđani ih sele na svoje plantaže u Indoneziji i Surinamu, pa za nekoliko godina ove kolonije postaju glavni snabdevač kafe Evropi. Holanđani, jedini vlasnici drveta kafe u Evropi, dali su mladicu iz jednog svog grma francuskom kralju na poklon prilikom potpisivanja ugovora.

Nešto kasnije, Francuz – Gabriel de Klije ubedio je baštovana kraljevog vrta da mu pokloni reznicu ove biljke koju prenosi na francusku teritoriju na Karibima. Drvo kafe uspevalo je na Karibima, toliko da upravo iz ove reznice potiče većina biljaka kafe pronađenih u Južnoj Americi, Centralnoj Americi i Meksiku. Kafa je imala ogroman efekat na zemlje Amerike i do danas se smatra jednom od najvažnijih kultura u tom regionu. Takođe, širom sveta, oko 600 miliona ljudi se oslanja na industriju kafe za svoj opstanak; to je oko 10% svetske populacije. Proizvodnja kafe u Americi se u velikoj meri oslanjala na rad afričkih robova i pokorenih domorodaca. Upravo se ova upotreba ropskog rada pripisuje francuskom uspehu na Karibima i obilju kafe kroz čitav tropski region Amerike. Brazil je sada sa velikom marginom vodeća zemlja u svetu u proizvodnji kafe.

Međutim, kafa nije bila zasađena u Brazilu do početka 1700-ih, iako je popularna biljka, zaista je stekla opseg tek nakon što je Brazil stekao nezavisnost početkom 1800-ih. Tada su novi vladari Brazila očistili ogromne delove zemlje za uzgoj kafe. Zbog toga je Brazil do 1852. godine postao najveći proizvođač kafe na svetu.

Naslov koji se na to odnosi vraća nas u 1774. godinu, kao rezultat događaja u Bostonskoj čajanki 1773, gde Džon Adams, jedan od američkih očeva osnivača ističe da se čaja treba „univerzalno odreći“, i mnogi Amerikanci okreću se kafi, slažući se da je pijenje čaja sada vrlo nepatriotski. Holanđani su kafu doneli u mnoge delove Azije, i odatle vodili uzgoj i izvoz u Indiju, Indoneziju i Japan. Značajno je da je španski monah odneo kafu na Filipine, gde je uzgoj i izvoz kafe uspevao sve do naleta bolesti kafe, zajedno sa najezdom insekata, koji su uništili mnoge useve krajem 1880-ih. Nakon ovog velikog smanjenja proizvodnje, filipinski posao sa kafom pojeo je kafe gigant – Brazil.

Kafa je možda započela svoju priču u Etiopiji, ali u regionu nikada nije uzela maha
Istina, kafa sada čini oko 25% ukupnog izvoza, ali pre prošlog veka nije bila široko gajena u svojoj postojbini. Kao što je pomenuto – pre nego što se kafa i popularnost kafića proširili kroz Evropu, kultura kafea započinje na Bliskom Istoku, i čini se da je kafa gde god se pila, brzo uticala na proširenje te delatnosti. Ove kafane su počele da igraju važnu ulogu u društvu, i nisu bile samo mesta za ispijanje kafe, već i mesta gde su ljudi mogli da se druže, raspravljaju o vestima dana, slušaju muziku i gledaju igre. Širom Evrope i Bliskog istoka kafići su dobili nadimke, poput „peni univerziteta“ u Engleskoj – gde se govorilo da se može obrazovati za vrednost penija, što je jednako ceni šolje kafe, ili na Bliskom istoku, gde su ih nazivali „školama mudrih“.

Tokom prosvetiteljskog perioda kasnih 1600-ih kafei su bili epicentri napretka nauke i promene mišljenja u Engleskoj i Francuskoj, omogućavajući ljudima slobodno mesto okupljanja kako bi razgovarali i organizovali svoje progresivne misli i ideje. Promena verskih običaja, kao i savremeni ideali koji su proizašli sa sastanaka iz kafića tokom ovog perioda, bili su toliko remećući, da je engleski kralj Čarls II pokušao da ih zatvori 1675. godine, ali ovo srećom nije uspelo. Kafići su relativno novi fenomen širom Sjedinjenih Država, koji nisu postali uobičajena mesta okupljanja do pre oko 60 godina. Njihovu popularnost povećali su muzičari, kao neformalne lokacije na kojima su mogli da održavaju sastanke. Od nastanka kafe kao pića, kafeterije pružaju usluge ljudima svih klasa i nivoa obrazovanja, kao prostori za ugodno druženje, gde su svi bili ravnopravni, a alkohol je zapravo bio zabranjen da bi se sprečile nevolje.

Čak se i danas kafići širom sveta vide kao ugodna mesta za prve sastanke, susrete sa prijateljima koje dugo niste videli, rad, a ponekad i učenje. Kafa se smatra pićem koji se služi uz doručak, a to je zbog dobro poznatih stimulativnih svojstava. Mnogi tvrde da „nisu budni“ dok ne popiju jutarnju kafu. Kafa se neprestano bori sa pivom i postavlja mesto „trećeg popularnog pića na svetu“, a oba se postrojavaju iza vode i čaja. Priča o kafi započela je u Etiopiji, a njen rast je čvrsto povezan sa širenjem evropskih kolonijalnih sila. Preživela je zabrane, ugnjetavanja, putovanje u bradi, a sada je jedan od proizvoda sa najvećim svetskim izvozom, dok se oko 10% svetske populacije može računati kao deo svetske industrije kafe.

Podeli na društvenim mrežama:

Ostavite komentar

Vaš email neće biti objavljen. Neophodna polja su označena *.