Quo Vadis

Categories Inđija, Istorija inđijskog rokenrolaPosted on

Grupa je osnovana 1981. godine u Indiji u sastavu:
1. Trifunović Dragoljub Čarli – vokalni solista,
2. Popović Miroslav Pop – solo gitara,
3. Nikolić Žarko Zaki – bas gitara,
4. Alfirović Branko Bane – ritam i solo gitara i
5. Gudalović Miladin Guda – bubnjevi.

Inicijalna kapisla za ulazak u svet rok muzike, po izjavama članova ovog sastava, bila je legendarna inđijska grupa “Formula ljubavi” koja im je bila i uzor. Opremljeni vrlo kvalitetnim muzičkim instrumentima: gitarama Fender i Gibson i pojačalima Marshall, Hiwatt i Fender, kompletom Ludwig bubnjeva, kasnije i Premier, uz povremeno korišćenje Arp sintisajzera, grupa počinje nastupe u Inđiji i teritoriji Srema. Prvi značajniji nastup bio je 24. aprila 1981. godine na Inđijskoj gitarijadi, posle čega, uz povremene personalne promene, postoje narednih pet godina.

Već u prvoj godini dolazi do promene članova. Grupu napušta Miroslav Popović, a na njegovo mesto dolazi Bubulj Milan Buca i postaje muzički frontmen, čime značajno dobija na kvalitetu. Umesto bubnjara Gudalović Milana Gude u grupu dolazi Karanović Zoran Karan. Grupa je uglavnom svirala hevi metal i hard rok iz repertoara stranih autora. Među prvima su svirali i negovali muziku Iron Maiden i Judas Priest, ali i ostalih bendova sa dve solo gitare. Zato su bili pravi predstavnici rok muzike 80-ih godina.

Predvođeni izvrsnim gitaristom, sa čvrstim solo deonicama i rifovima, uz povremeno uključivanje druge solo gitare, stiču svoj prepoznatljiv zvuk. Ostavljali su upečatljiv utisak na sceni, čemu je doprinosio i impozantni light show. Nastupi u indijskom Domu omladine bili su veoma posećeni. Interesantno je i treba napomenuti da je povodom prvog i jedinog nošenja štafete mladosti u Inđiji grupa svirala u toku cele noći svoj žestoki repertoar, što je za takvu priliku bio veoma neuobičajeno. O tome je izašao članak u novosadskom „Dnevniku“ kao kuriozitet.

Učestvovali su na, takoreći, svim sremskim gitarijadama i više puta pobeđivali. Kao pobednici na najstarijoj sremskoj gitarijadi u Golubincima, imali su i nastup druge večeri sa već široko poznatom grupom „Piloti“ Kikija Lesendrića.

U 1983. godini na mesto odlazećeg bubnjara u grupu dolazi Velhner Aleksandar Saša, a 1984. godine tadašnjeg vokalnog solistu zamenjuje Štula Zoran. Napominjemo da se u nastup povremeno uključivao tehničar benda Lučić Nenad Luj svirajući na Arp sintisajzeru.

Quo Vadis (Inđija)

Uradili su desetak sopstvenih kompozicija koje su redovno izvodili na nastupima i koje su bile dobro prihvaćene kod publike. Bilo je u planu snimanje tih kompozicija ali do realizacije, na žalost, nije došlo. Kada je 1985. godine grupu napustio solo gitarista Bubulj Milan Buca, nije bilo lako naći adekvatnu zamenu, ali rešenje je pronađeno u donjem Sremu. Iz Kupinova u grupu dolazi Dokić Milan Mića. I dalje ostaju verni svom stilu sviranja.

Sve vreme postojanja, grupa je bila veoma popularna među svojom, inđijskom populacijom. Ukoliko bi grupa svirala izvan Inđije, bila bi redovno u pratnji 10-15 svojih vernih fanova. Vrlo često su se pojavljjivali u različitim medijima. Bili su gosti domaće stanice Radio Inđija, a sačuvano je i dosta članaka iz Omladinskih i drugih novina.

Grupa „Quo Vadis“ prestaje da postoji 1986. godine zbog prelaska pojedinih članova u novoformirani Kakao bend, ili na odsluženje vojnog roka.

*Tekst i fotografije preuzeti iz knjige „Prvih 20 godina – istorijat inđijskog rock‘n‘rolla” Jovana-Bate Božića i Stanka Matijevića, uz dozvolu autora

Podeli na društvenim mrežama:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *