Aneta Leon Krstović: „Svaki dan može biti osmi mart“ – priča o hrabrosti, majčinstvu i solidarnosti

Kako biste opisali sebe i šta je najviše oblikovalo ženu kakva ste danas?

Sebe bih opisala pre svega kao majku, ali i kao snažnu, autentičnu i ambicioznu ženu. U životu me je najviše oblikovalo to što sam imala divne roditelje i snažnu porodicu, i hvala Bogu – imam je i danas. Oni su temelj mog života. Njihova volja, snaga i vera, zajedno sa mojom voljom, inteligencijom i unutrašnjom snagom, oblikovali su ženu kakva sam danas – ženu koja se ne boji života i koja se sa njim suočava hrabro.

Kakav je bio vaš životni pristup i način na koji donosite odluke?

Kroz ceo život bila sam osoba koja preuzima inicijativu. Oduvek sam bila ona koja pokreće stvari, koja stoji u centru ekipe, koja donosi odluke. Još od rane mladosti sam sama birala svoj put – od izbora škole i fakulteta, preko putovanja, do velikih životnih odluka. Nikada mi nije bio problem da sama sednem i odem negde daleko. Tako sam, na primer, sama otputovala u Brazil i namerno izabrala skroman smeštaj, u faveli u Rio de Žaneiru, jer sam želela da doživim pravu autentičnost naroda i zemlje. Uvek sam bila inicijator sopstvenog života.

Šta vas najviše pokreće u životu?

Najviše me pokreće nepravda. Empatija ima ogromnu ulogu u mom životu – ne mogu da gledam nekoga ko pati, kome je teško ili kome je potrebna pomoć, a da ne reagujem. Uvek ću ponuditi svoju ruku, čak i onda kada to ide na moju štetu. Odgovornost mi je jedna od ključnih vrednosti i trudim se da kroz ceo život budem odgovorna – prema sebi, prema drugima i prema svemu što preuzmem.

Foto: privatna arhiva

Gde ste rođeni i kako su vas životna iskustva oblikovala?

Rođena sam u Sarajevu, a već sa desetak godina sa porodicom sam otišla u Beč, gde sam završila osnovnu i srednju školu. Odlazak u inostranstvo bio je porodična odluka – moj otac je predosećao rat i želeo je da nas zaštiti od straha, nasilja i trauma. Zahvaljujući tom iskustvu, rano sam naučila da se prilagođavam, da nemam predrasude prema ljudima i da svuda mogu pronaći svoje mesto. Obišla sam veliki deo sveta, pa mi dolazak u Krčedin nije predstavljao nikakav problem. Verujem da je to bio neki Božji plan. Da li ću tu ostati ili krenuti dalje – to se nikada ne zna.

Kako vas je majčinstvo promenilo?

Majčinstvo me je duboko i trajno promenilo. Otkako sam postala majka, u meni se probudila lavica – spremna da se bori za svoje dete i svoju porodicu. Od trenutka kada sam prvi put uzela svoje dete u naručje, osetila sam snagu kakvu ranije nisam poznavala. Danas se osećam jače nego ikada pre. Majčinstvo me je promenilo – i to na bolje.

Foto: privatna arhiva

Koje vrednosti želite da prenesete svom detetu?

Vrednosti koje želim da prenesem svom detetu su iskrenost, poštenje i čista duša. Iako današnji svet često ne nagrađuje takve osobine, verujem da su one temelj pravog čoveka. Želim da odraste u osobu koja poštuje sebe i druge, koja je vredna, radna, pozitivna i iskrena.

Kako izgleda vaš svakodnevni dan?

Moj dan počinje rano. Radim od šest ujutru, pa sam već tada budna. Kafa, tuširanje i kratko razbuđivanje su obavezni. Radim od kuće, za računarom, što zahteva dobru organizaciju i koncentraciju. Pre početka posla budim sina, spremam ga za vrtić, vodim ga, obavim eventualnu kupovinu i vraćam se kući da nastavim sa radnim obavezama. Posle posla idem po njega u vrtić i ostatak dana posvećujem njemu – šetnji, vožnji, druženju ili posetama, u zavisnosti od vremena. Večeri provodimo zajedno – gledamo televiziju, neku seriju ili crtani film, a zatim sledi spremanje za spavanje. I onda sve ispočetka.

Sa kakvim se izazovima susrećete kao samohrana majka?

Kao samohranoj majci, ponekad mi je teško da zadržim energiju i ambicije za sve, ali bez obzira na to, uvek se trudim da budem tu za ljude oko sebe. Ako je nekome potrebna moja pomoć ili samo moje prisustvo – prijateljima, poznanicima, komšijama – ja sam tu. Uvek pronađem snagu, iako sama nosim odgovornost oba roditelja.

Koji je bio najteži trenutak u vašem životu?

Najteži trenutak u mom životu, ali i onaj koji me je najviše ojačao, bila je smrt mog oca. Moj život nikada nije bio potpuno miran – često sam išla protiv struje, borila se sa vetrenjačama i išla kontra. Takva sam po prirodi – uporna i svojeglava. Posle svakog pada sam se dizala, ali gubitak oca me je najviše oblikovao.

Foto: privatna arhiva

Odakle danas crpite snagu?

Imala sam periode u kojima sam sumnjala u sebe, ali sam ih prevazišla snagom volje. Veliku podršku sam uvek imala u porodici – moja majka i moj brat su uvek tu za mene i mi funkcionišemo kao jedna celina. Najviše energije danas crpim iz svog sina. Kada sam najumornija, dovoljan je njegov pogled ili osmeh da nastavim dalje.

Šta za vas znači biti jaka žena?

Biti jaka žena ne znači biti samo snažna. Jaka žena je i ranjiva, i nežna, ali i istrajna. To je žena koja ima svoje ciljeve, jasno ih postavi i ide ka njima, bez dozvole da je drugi pokolebaju. Nisam imala posebne uzore ili idole – oduvek sam se vodila sopstvenim kompasom.

Kako gledate na Osmi mart?

Osmi mart i borbu za prava žena, koju nam je u amanet ostavila Klara Cetkin, poštujem, ali ne vezujem snagu žene za posebne datume. Za mene, svaki dan može biti osmi mart, ako ja tako odlučim. Isto kao što svaki dan može biti nova godina.

Na šta ste danas posebno ponosni?

Kao žena i majka, izuzetno sam ponosna na sebe što sam pokrenula nešto što je okupilo toliko ljudi i što smo uspeli da u tako maloj sredini napravimo veliku stvar. Srce mi je puno, a svaki put kada čujem neku pozitivnu vest – da je nekome bolje, da jede bolje, da postoji napredak ili nada u terapiju – dobijem dodatnu snagu i iskrenu sreću. Upravo ti trenuci me podsećaju zašto vredi ići dalje.

Šta biste voleli da jednog dana vaše dete kaže o vama?

Jednog dana bih volela da moje dete kaže da je njegova mama bila jaka i hrabra žena. Ne treba ni da mi se zahvaljuje – najvažnije mi je da bude zdrav, živ i srećan.

Kako vidite solidarnost u lokalnoj zajednici?

Kada je reč o solidarnosti u mojoj lokalnoj zajednici, rekla bih da je stanje otprilike pedeset–pedeset. Ima žena koje su uvek spremne da pomognu, ali ima i onih koje to ne zanima. Uprkos tome, verujem u snagu zajedništva i u to da se velike stvari mogu napraviti i u malim sredinama.

Koja je vaša poruka ženama?

Moja poruka ženama je jednostavna: ako imate ideju, viziju ili želju da pokrenete nešto što može promeniti vas, vašu porodicu, vaše okruženje ili zajednicu – nemojte se plašiti. Krenite hrabro, uz Božju pomoć i sa pozitivnim mislima. Uvek će se pojaviti neko ko će vam pružiti ruku. Ne postoji stvar koja se ne može ostvariti kada postoje vera, volja i hrabrost da se napravi prvi korak.