Anketa IN Medija: Većina za promene, raspravu obeležile podele i uvrede

U prvim satima nakon objave dominirali su komentari podrške studentima i promenama. Potom su se uključili i umereniji glasovi, da bi kasnije usledile oštrije reakcije naloga koji su uglavnom odgovarali isključivo na komentare u kojima se pominju „studenti“, „mladi“ i „promene“.

Istovremeno, ispod uvreda upućenih studentima razvila se i druga linija komentara – oni koji takve stavove osporavaju.

-Uvek za promene, vlast pokvari vremenom svakog, zato stalno promene.- naveo je jedan od korisnika.

Drugi ukazuju na razliku između studenata i onih koji se nalaze na izbornim listama:

-Studenti i nisu na listi, oni su na fakultetima i završavaju ga, na listi su ljudi koje su studenti predložili. Ljudi od integriteta, obrazovani, sposobni da vode ovu zemlju.-

Pojedini komentatori odluku o glasanju zasnivaju na odnosu vlasti prema političkim akterima.

-Glasao bih za one koje vlast najviše napada. Tako ne možeš pogrešiti.-

U raspravu su uključeni i oni koji ukazuju na odgovornost vlasti i standarde u drugim državama:

-Bio sam dugo po celom zapadu gde se za najmanju grešku daju ostavke, gde sudstvo nije u rukama vlasti i mafije.-

U komentarima na Fejsbuk stranici IN Medija, uz rasprave o studentima i njihovoj ulozi u društvu, sve češće se pojavljuju uvrede, govor mržnje i osporavanje njihovog identiteta. Analiza pokazuje da značajan deo takvih poruka dolazi sa profila iz inostranstva ili sa naloga bez jasnog identiteta.

Diskusije o studentima na društvenim mrežama neretko prerastaju u otvorene uvrede i negiranje njihovog legitimiteta. U analiziranim komentarima studenti se nazivaju „maskom za ustaše“, „narkomanima“ i „alkoholičarima“, uz tvrdnje da zapravo – ne postoje.

-Navedi mi jednu državu na zemaljskoj kugli gde vladaju studenti? Kako si glupa, studenti ako su uopšte to su maska za ustaše.- napisano je sa jednog profila iz Niša.

U sličnom tonu nastavljaju se komentari iz dijaspore. U pojedinim objavama studenti se nazivaju „kriminalcima, lažovima i debilima“, dok drugi prenose izjave u kojima se pravi izbor između političkih aktera svodi na lične uvrede.

Komentari iz Austrije i Nemačke dodatno pojačavaju narativ o studentima kao problematičnoj grupi.

-Ali u znanju po svetu, a ne na ulicama lepe nam Srbije uz drogu i alkohol.- navodi jedna korisnica.

Pojedini komentatori dovode u pitanje i samo postojanje studentskih lista i organizovanja:

-Te liste nema, ne postoji.- navodi jedan korisnik, dok drugi dodaje da – Studenti ne postoje, već se iza mladosti kriju stariji ljudi.-

Jedan od korisnika tvrdi da se konsutovao sa sinovcem koji je biciklirao do Brisela i svoje iskustvo predstavio je na zanimljiv način.

-Ja pito sinovca koji je isao do brisela sa biciklom da glasam za piculu il za ovog zvalu on mi sam rekao bolji Žvalo nego picula.- komentar je sa profila Radenko Zaric Zare-novi Profil  iz   Bratunca koji živi u Turskoj.

Komentari iz Austrije i Nemačke dodatno pojačavaju narativ o studentima kao problematičnoj grupi. „Ali u znanju po svetu, a ne na ulicama lepe nam Srbije uz drogu i alkohol“, navodi korisnica koja trenutno živi u Austriji.

U komentarima se često postavljaju i pitanja bez konkretnih argumenata.
-Koja lista? Gde su imena, gde je program?- dok drugi zaključuju da – ti studenti nemaju ništa, samo mlate praznu slamu.-

Deo komentara odlazi i korak dalje, prelazeći u otvorene uvrede.
-Koji crni studenti. Oni se još nisu oformili u ličnost. Srbija nije igračka nego država.- navodi jedan od korisnika.

Zabeleženi su i ekstremniji primeri, uključujući psovke, istorijske uvrede, kao i optužbe za izdaju i saradnju sa „neprijateljima države“.

Analiza ovih komentara ukazuje na obrazac – značajan broj naloga nema jasne podatke o identitetu ili dolazi iz inostranstva, dok se narativ uglavnom svodi na delegitimizaciju studenata kroz uvrede, teorije zavere i diskreditaciju bez konkretnih dokaza.

Ipak, ton diskusije ostaje oštar. Dok jedni insistiraju na promenama, drugi odgovaraju optužbama, relativizacijom ili otvorenim negiranjem problema, što dodatno produbljuje podele među učesnicima.

Pojedini komentari iznose teške optužbe na račun vlasti, uz tvrdnje o kriminalu, korupciji i urušavanju institucija, dok drugi takve navode odbacuju ili im se podsmevaju.

Argumenti onih koji podržavaju vladajuću strukturu najčešće se odnose na infrastrukturne projekte, izgradnju puteva i zgrada, kao i na sposobnost lidera. U tim komentarima pominju se i pojedine javne ličnosti kao primeri podrške.

Sa druge strane, u kontraargumentima se navode afere, odnos prema studentima i aktivistima, uslovi života, kao i poštovanje Ustava i funkcionisanje institucija.

Kao jedan od čestih argumenata ističe se i nepoverenje u izborne liste:
-Kakve liste, znate li ko se nalazi na listama SNS? Osim Vučića ne znate nikog, njega zaokružujete i za predsednika mesne zajednice, opštine, upravnika zgrade.-

Zaključak analize pokazuje da, bez obzira na različite stavove, pitanje izbora izaziva veliko interesovanje publike, o čemu svedoči broj komentara i intenzitet diskusije.

Istovremeno je uočljiva jasna podela između onih koji podržavaju promene i onih koji smatraju da aktuelno stanje ne treba menjati.

U okviru ove ankete, prednost ide u korist promena, dok je broj neopredeljenih ili razočaranih relativno mali.

Posebno je zapažena aktivnost naloga koji se izdvajaju po neprimerenom rečniku, širenju neistina i spinovanju, čime se izdvajaju kao zasebna kategorija u odnosu na ostale učesnike diskusije.

Sa druge strane, među simpatizerima vlasti uočava se i grupa umerenih komentatora koji svoje stavove iznose argumentovano i koriste primeren jezik.