On je rekao da Eurostat radi reviziju na svakih pet godina, a da je Srbija počela da je radi od 2013. godine, navodi portal Bizlife.

-Neuobičajeno je da su u Srbiji sve revizije velike i u istom smeru. Nakon svake revizije BDP se povećava pet do sedam odsto.-rekao je Arsić.

Dodao je da je rezultat tih revizija od 2013. povećanje BDP-a, zavisno od godine za 15-20 odsto, u odnosu na iznos koji je u realnom vremenu uziman za obračun za plate, penzije, javnog duga…

-Ponekad smo i mi, koji smo računali na osnovu podataka RZS, sumnjali zbog podatka da je Srbija imala najveći prihod od poreza na dodatu vrednost u Evropi iako ta stopa nije bila među najvećima.-rekao je Arsić.

Dodao je da su tražili od statistike da se to proveri, ali da su oni to kategorički odbili, tvrdeći da su podaci tačni.

Skromni stručni kapaciteti RZS

Arsić je rekao da kada se donose odluke na osnovu netačnih podataka da to ima ozbiljne posledice na utvrđivanje ekonomskih politika.

-Na osnovu podataka u realnom vremenu 2013. godine javni dug je u BDP-u iznosio 65,4 odsto, a na osnovu sadašnjih podataka 55,1 odsto.- rekao je Arsić.

Za poslednjih pet godina zbog revizije BDP-a javni dug smanjen je, kako je naveo, za četiri odsto u 2023. godini.

Revizijom je, prema njegovim rečima, najviše povećana državna potrošnja, čak za 20 odsto, a kako je rekao, država bi morala da zna koliko je potrošila.

Dodata vrednost sektora informisanja i komunikacija je u nekim godinama, kako je naveo, povećana za 46 odsto, a učešće u BDP-u sa šest na 8,3 odsto.

Arsić je rekao da bi RZS trebalo da objavi publikaciju sa detaljnim promenama po novoj i staroj metodologiji obračuna sa objašnjenjima.

Naveo je da je poznato da su stručni kapaciteti u RZS skromni i da bi ih trebalo ojačati visokostručnim kadrovima.