„Bogojavljensko plivanje za Časni krst“ – Paganski običaj koji plaćaju građani Inđije

Lokalna samouprava i ove godine organizuje manifestaciju „Bogojavljensko plivanje za Časni krst,“ koje će se održati 19. januara na Jarkovačkom jezeru. Kao i svake godine broj plivača ograničen je na 50 ali ove godine nije poznato koliko će da košta građane.

Ova manifestacija pokrenuta je 2018. godine kada je na njoj učestvovao i tadašnji predesednik Opštine Inđija Vladimir Gak. Ovo januarsko plivanje u jezeru građane je svake godine koštalo od million dinara bez objašnjenja za šta se troši taj novac.

Foto: Opština Inđija

Najbliže objašnjenje šta građani Inđije plaćaju milionskim iznosima, novinari IN Medija dobili su avgusta 2023. Godine kada je rečeno da se novac koristi za “kupovinu bade mantila”.

Zašto “plivanje za Bogojavljenski” ili “časni Krst” nije u duhu vere

Kako Bogojavljenje spada u jedan od većih hrišćanskih praznika, shodno tome, pored ovih vekovnih obreda razvili su se i brojni vezani za sam taj dan i uoči samog praznika. Jedan od običaja koji se poslednjih decenija upražnjava na prostorima Srbije jeste i plivanje za Časni Krst ili Bogojavljenski Krst. Ne zna se sa sigurnošću kada je u prošlosti ustanovljen taj običaj, i da li se uopšte u tolikoj meri obavljao u dalekoj prošlosti ali se sa sigurnošću zna da je „obnovljen“ devedesetih godina prošlog veka.

Podstaknuti praiskonskom idejom da voda čisti, u novije doba običaj bogosiljanja reka, rodio se novi pomodarni običaj koji čak prihvataju i Crkvene instance. U reku ili jezero se taj dan baca Krst, dok se mladi takmiče da do njega stignu prvi. Onaj ko do Krsta dopliva prvi ima sreću cele godine i snagu duha. Sa druge strane, ovakvo takmičenje ili „nadplivavanje za Hrista“, tvrde poznavaoci prilika, je „strano Hrišćanskom Pravoslavnom duhu, crkvena vlast snishodi tom uplivu narodne potrebe za takvom vrstom zabave u okviru praznika, pa čak i „pobednika nagrađuje“ koje kakvim crkvenim ordenjem, a da povoda za to realno i nema.“

Protojerej dr Boris Milinković, Inđijski paroh na pitanje šta predstavlja i od kada datira plivanje za Časni krst, za IN Mediju kaže

– Što se tiče Vašeg prvog pitanja, bojim se da ne bih mogao da Vam dam adekvatan odgovor, kako na prvi dio pitanja, tako i na drugi. Da bih Vam kao teolog mogao odgovoriti na to pitanje, sam taj događaj bi trebao biti liturgijski, odnosno bogoslužbeno utemeljen u životu Pravoslavne Crkve, a to ovde nije slučaj. Ne bih ulazio u neko slobodno, proizvoljno traženje simbola, jer toga imamo u javnom prostoru i previše. – objašnjava protojerej.

Na pitanje da li ostali hrišćanski vernici upražnjavaju ovakav običaj obeležavanja praznika dr Boris Milinković smatra da je pogrešno to nazivati običajem

– Običaj podrazumjeva nešto što ima duboku tradiciju i kao forma je utemeljen u suštini, ovde takođe nije takav slučaj, jer ovo nije čak ni forma – da jeste, proizilazila bi iz suštine. Ne znam da li se i među drugim pravoslavnim, ili uopšte hrišćanskim narodima praktikuje nešto takvo. Jedino što mi pada na pamet a što je slično jeste pogružavanje u ledenu vodu na Bogojavljenje kod Rusa, ali o tome nemam nekih detaljnijih saznanja, ali isto tako neko liturgijsko, odnosno bogoslužbeno utemeljenje. – kazao je Milinković.

Netransparentan paganizam

Manifestaciju „Plivanje za Časni Krst“ građani Inđije 2023. Godine godine platili su  million dinara što je u odnosu na 2022. godinu za 300 hiljada dinara više. Manifestacija se održava od 2018. godine na Jarkovačkom jezeru. Za organizaciju je zadužena Srpska pravoslavna crkva – crkvena opština Jarkovci i lokalna samouprava novcem građana Inđije.

Manifestacija plivanja za Časni krst, 2023. godine koštala građane Inđije 300.000 dinara više nego  2022. godine kada je za ovaj događaj izdvojeno 700 000 dinara a gotovo duplo više nego 2021. godine kada su građani platili ovu manifestaciju 525.000 dinara.

Prošle, 2024. godine iznos kojim je ova manifestacija podržana nije naveden u opštinskom budžetu, što je kao formula preneseno i u 2025.godinu.

 Prema Zakonu o budžetskom sistemu Republike Srbije, lokalne samouprave su obavezne da svoje budžete učine dostupnim javnosti. Iako zakon ne precizira eksplicitno da budžet mora biti objavljen na zvaničnoj veb stranici, praksa objavljivanja budžeta na internetu značajno doprinosi transparentnosti i omogućava građanima lakši pristup informacijama.

Što se tiče sankcija za neobjavljivanje budžeta, zakon ne predviđa direktne kazne za nepostupanje po ovoj obavezi. Međutim, nedostatak transparentnosti može dovesti do smanjenja poverenja građana u lokalne vlasti i negativno uticati na ocene transparentnosti koje sprovode organizacije civilnog društva. Na primer, istraživanje „Indeks transparentnosti lokalne samouprave LTI 2022“ pokazuje da objavljivanje nacrta budžeta na veb sajtu predstavlja jedan od najlakših i najefikasnijih načina za obaveštavanje javnosti, ali da mnoge lokalne samouprave to ne čine, što utiče na njihovu ocenu transparentnosti.