• Četvrtina veka od bombardovanja SRJ, ko je tada vodio državnu politiku?

    Na današnji dan pre 24 godine počeo je vazdušni napadi NATO snaga na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Na čelu SRJ bio je Slobodan Milošević, dok su u Vladi Mirka Marijanovića potpredsednici tadašnje Vlade Republike Srbije bili su Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić. Maja Gojković je bila na mestu ministarke bez portfelja, Jorgovanka Tabaković na čelu ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju. Aleksandar Vučić je tada bio na čelu ministarstva informisanja.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Četvrtina veka od bombardovanja SRJ, ko je tada vodio državnu politiku?
    Foto: Miljan Čubranović

    Za 78 dana bombardovanja poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi. Tačan broj poginulih nisu utvrdili ni socijalisti, ali ni vlade koje su vodile Srbiju posle demokratskih promena 2000. godine, baš kao ni naprednjaci koji su na vlasti od 2012. godine.

    Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

    SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

    Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

    Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.

    U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

    Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

    NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“ od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

    Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

    Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.

    Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija