Tri decenije od kako su Cobain i Kiedis promenili muzičku scenu

Kada je osvanuo 24. septembar te 1991. godine niko nije verovao da to neće biti samo jedan običan utorak. Bila je to jesen čiji značaj smo razumeli mnogo godina kasnije, ali među onima koji su mu se najviše radovali su Kurt Cobain i Anthony Kiedis, jer su tog dana sa bendovima koje su predvodili objavili albume od kojih su očekivali da budu prekretnica u njihovim karijerama. Upravo to se i dogodilo. Nirvana je objavila album „Nevermind“, a Red Hot Chili Peppers „Blood Sugar Sex Magik“. Dva albuma, objavljena u istom danu, ostala su upisana zlatnim slovima u istoriju popularne muzike. U mejnstrim vode i zvanične top liste, uveli su bučne gitare i divlje ritmove, ali i depresiju i teške narkotike, posebno „Nevermind“.

Drugi album benda Nirvana prvobitno je štampan u 46.000 primeraka, a do sada je prodat u više od 24 miliona. Lansirao ih je u zvezde i otvorio prozor ka mejstrimu za kompletan novi žanr, grandž.

Bučne, distorzirane gitare, teški rifovi, koji su povremeno vrlo spori, a povremeno izrazito agresivni i besni, apokaliptični bunjevi, masni bas i nedostatak klavijatura, kao i tekstovi u kojima dominiraju depresija, samoća i heroin, spojeni sa nemarnim pristupom i  svakodnevnom, iznošenom odećom, iscepanim džinsom, kao i besnim nastupima na neobuzdanim koncertima, sve to je osvetlilo put novim generacijama i stvorilo nove idole mladih.

Pored levorukog gitariste Cobaina, koji je gitaru svirao na sebi svojstven način, često je razbijajući na kraju koncerta jedinstvenom zvuku su značajno doprineli basista Krist Novoselich i bubnjar Dave Grohl, koji se pred samo snimanje albuma priključio bendu, ali i producent Butch Vig, koji je dodatno ispolirao sirovi zvuk benda i učinio ga prihvatljivijim za radio stanice, što je ranih devedesetih bilo od velike važnosti.

Stari obožavaoci benda nisu pozdravili promene, a ni sam bend nije bio zadovoljan zvukom. Ali milioni drugih ljudi jesu. Do te mere da je danas teško pronaći osobu na planeti koja nije čula „Smells Like Teen Spirit“, pesmu koja je ostala vanvremenska himna ne jedne, već mnogih generacija.

Posebno su bili zadovoljni čelnici kompanije David Geffen Records koji su prethodno potpisali ugovor sa Nirvanom, nakon što je bend raskinuo ugovor sa etiketom Sub Pop.

Magazin Rolling Stone svrstao je „Nevermind“ na vrh liste najboljih albuma 90-tih godina, a magazin Spin na prvo mesto najboljih albuma od 1985. godine od kad magazin postoji. Kako je stajalo u obrazloženju: „Inspirisao je mnoge da uzmu instrumente u ruke i počnu da se bave muzikom… Ovaj album, i pored tragične sudbine koja je zadesila frontmena benda, kako prolaze godine sve više dobija na vrednosti“.

Inače, album „Nevermind“ ostaće upamćen i po tome što je sa trona liste albuma skinuo „Dangerous“ Michaela Jacksona, što je do tada bilo gotovo nezamislivo na američkim mejstrim top listama.

Album „Blood Sugar Sex Magik“ bio je peti za alternativni bend Red Hot Chili Peppers. Iako su veću bazu fanova počeli da stiču objavljivanjem prethodnika „Mother’s Milk“ 1989. godine, tek su ovim albumom stekli svetsku popularnost i izašli i z okvira buntovničkog koledž rok benda.

Na atmosferu albuma značajno je uticala tragična smrt originalnog gitariste benda Hillela Slovaka, koji je 1988. godine preminuo od prekomerne doze heroina. Njegovom smrću delimično napuštaju punk-funk zvuk kome je on značajno doprinosio svojim načinom sviranja (npr. George Clinton je čak producirao njihov drugi album “Freaky Styley”), ali ključan doprinos u promeni zvuka, koji postaje melodičniji, ali i zreliji, dao je novi gitarista John Frusciante

Ništa manji uticaj nije ostavio ni producent Rick Rubin (koji je prethodno radio sa bendovima Danzig, Slayer, The Cult, ali i velikim brojem hip-hop izvođača) i koji je primenio taktičku “opuštanja”, zbog čega je ceo proces snimanja bio izmešten iz studija u privatnu kuću koju su članovi benda i ranije iznajmljivali za život i za koju su tvrdili da je “ukleta”. To je doprinelo i da tekstovi pesama dobiju drugačiji, ličniji i emotivniji oblik, što je bio recept za uspeh.

Najpoznatija pesma ostaje „Under The Bridge“, iako je gotovo ceo album, kao što je to slučaj i sa „Nevermind“, prošao test vremena.

„Milioni gledalaca kanala MTV nisu morali da ubrizgavaju herion da bi razumeli Anthonyjev vapaj da bude oslobođen svojih demona:

‘I don’t ever want to feel like I did that day/ Take me to the place I love, take me all the way.’”

Pitchfork, 2017.

Ipak, popularnosti albuma, pa i samog benda, najviše je doprineo višemilionski ugovor koji su potpisali sa izdavačkom kućom Warner Music.

Istog dana, 24. septembra 1991. godine, objavljen je značajan broj muzičkih albuma, od kojih su mnoga ušla u muzičke anale, među njima je i „Badmotorfinder“ benda Soundgarden, o kome smo već pisali, ali i albumi „Trompe Le Monde“ benda Pixies, „The Low End Theory“ grupe A Tribe Called Quest, „Ceremony“ benda The Cult, „Hymns to the Silence“ Vana Morrisona, debi album benda Orbital istoimenog naziva ili „Stars“ sweet pop grupe Simply Red.

Fotografije: Cambio de Flickr :B !!!, Leon Wilson, Liveinlimbo
Autor: N. Radišić