Dan zaljubljenih – od masovnih orgija do romantike u dvoje

Danas je Dan zaljubljenih, koji milioni parova širom sveta obeležavaju uručivanjem simboličnih poklona ili organizovanjem mini svečanosti ili romantičnih izlazaka udvoje.

Bilo da obeležavate Dan zaljubljenih, ili ste vernik koji poštuje Svetog Valentina ili Svetog Trifuna, da li ste znali da poreklo ovog praznika nije ni malo romantično?

Rimske orgije kao uvod u romantiku

Da bi smo ispratili poreklo Dana zaljubljenih, moramo se vratiti u daleku prošlost, u period starog Rima istražio je RTL.

Da, Rimljani su bili pomalo brutalni kada su bili u pitanju provod ili slavljenje ljubavi. Svake godine između 13. i 15. februara održavana je takozvana Lupercalia, nasilna, sekom ispunjena gozba, koja je podrazumevala žrtvovanje životinja, bičevanje žena kožom zaklanih životinjska, nasumične seksualne susrete i druge vrste „zabave“.

Lupercalia je deo rimske legende, po kojoj je drevni kralj Amulije naredio da se braća blizanci Romul i Rem udave u reci Tibar, kao kaznu što je njihova majka prekršila celibat. Na sreću, braću je spasao vuk u podnožju brda Palatin, gde se ona kao majka brinula o dvojici dečaka. Vuk je kasnije dobio ime Luperkal, a mesto gde su dečaci spaseni je, prema legendi, lokacija na kojoj je osnovan grad Rim.

Rimljani su proslavljali tako što su ubijali kozu i psa, a muškarci su trčali okolo pijani i goli, bičujući žene kožama životinja koje su upravo zaklali, mažući se životinjskom krvlju po čelu.

Zajednica je verovala da će ovaj čin bičevanja učiniti žene plodnim.

Tokom proslave je dolazilo i do naumičnog odabira seksualnog partnera, a neretko se dešavalo da takve veze opstanu i nakon Luperkalije.

Da li su Rimljani odgovorni za ime “Valentin”?

Da, vrlo verovatno, jer su dva sveštenika istog imena pomagala hrišćanskim parovima, koji su se u to vreme krili, da se venčaju. 14. februara u 3. veku nove ere, kralj je naredio da ih ubiju.

Katolička crkva im je odala počast i dan u kome su ubijeni nazvala Danom svetog Valentina.

Do kraja 5. veka, nezadovoljan brutalnošću rituala, papa Gelasije I je zamenio Luperkaliju – Danom zaljubljenih. Međutim, danas je nejasno da li su brutalne proslave ispunjene nasumičnim seksom tada prestale.

Šekspir, cveće i crvene i bele boje

Ljubav vekovima zauzima centralno mesto u umetnosti.

Veliki engleski dramski pisac Vilijam Šekspir pomenuo je Dan zaljubljenih u dva svoja dela “San letnje noći” i “Hamlet”, aludirajući na sujeverje da će se dvoje ljudi koji se sretnu 14. februara ujutro verovatno venčati.

Veruje se da je tradicija darivanja cveća nastala u 17. Veku, zahvaljujući švedskom kralju Čarlsu II, koji je promovisao ideju da darivanje različitih vrsta cveća ima različito značenje. Ideja je brzo počela da se širi po Evropi.

Najtradicionalniji cvet je ruža, koja se dovodi u vezu sa grčkom boginjom ljubavi, Afroditom.

Ali crvena i bela boje, koje se najčešće koriste tokom proslava Dana zaljubljenih, i dalje vuku korene do Luperkarije – crvena predstavlja krvnu žrtvu tokom svečanosti, a bela mleko koje je korišćeno za čišćenje krvi i znak je života.

Komercijalni status

Dan zaljubljenih je dobio svoj pravi komercijalni oblik tek u 20. veku, kada su prodavnice i preduzeća počele da prodaju slatkiše, cveće i razne rukotvorine. Danas se na Dan zaljubljenih veoma mnogo traže i nakit, parfemi ili donji veš. Procene su da će samo amerikanci danas potrošiti oko 24 milijarde dolara.

Fotografije: Unsplash
Izvor: RTL
IN Medija