Danas je Božić za sve koji slave po gregorijanskom kalendaru

 Zajedno sa Uskrsom i Duhovima, Božić spada u tri najveća hrišćanska praznika.

Jerusalimska patrijaršija, ruska, srpska, makedonska, gruzijska i ukrajinska crkva primenjuju stari, julijanski kalendar, pa će Božić proslaviti 7. januara.

Božićno slavlje traje nekoliko dana – kod rimokatolika, sve do praznika Sveta tri kralja, 6. januara.

Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila devica Marija, bezgrešnim začećem putem Svetog duha, u gradu Vitlejemu.

Budući da se u Novom zavetu ne navodi kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Uskrs. U prvo vreme postojanja hrišćanske crkve, Božić i Bogojavljenje su proslavljani u isti dan, a praznik je nazivan Epifanija.

Božić je počeo da se slavi u Rimu, prema mnogim izvorima, na dan kada se prethodno slavilo rođenje paganskog boga sunca, Sola.

Papa poželeo mir svima koji su izgubili nekog bližnjeg zbog terorizma

Papa Franja je danas u Vatikanu poželeo božićni mir svim ljudima pogođenim ratom i onima koji su izgubili nekog bližnjeg zbog terorizma koji, kako je rekao, seje „strah i smrt“ u mnogim gradovima i zemljama.

U svojoj tradicionalnoj Božićnoj poruci „gradu i svetu“ ( urbi et orbi) sa centralnog balkona Bazilike svetog Petra, papa je govorio i o onima koji pate zbog sirijskog rata, „posebno tokom najgorih bitaka“ u Alepu, i pozvao da se uspostavi mir u Siriji.

-Mir onima koji su izgubili nekog bližnjeg zbog užasnih dela terorizma, koji su posejali strah i smrt u središte toliko zemalja i gradova.- rekao je papa desetinama hiljada vernika okupljenih na Trgu svetog Petra u Rimu.

U najnovijem napadu, 19. decembra, na božićnem vašaru u Berlinu napadač je koristeći kamion šleper ubio 12 ljudi.

Papa je pozvao na mir u Siriji gde je, prema njegovim rečima, proliveno suviše krvi i zatražio da ; „oružje zauvek utihne“ i da se  „medjunarodna zajednica aktivno založi da se dodje do rešenja putem pregovora“.

Papa je izrazio nadu da će Izraelci i Palestinci imati „hrabrosti i odlučnosti da napišu novu stranu istorije“.

-Nek Izraelci i Palestinci imaju hrabrosti i odlučnosti da napišu novu stranu istorije, u kojoj mržnja i osveta daju mesta želji da se zajedno izgradi budućnost uzajamnog razumevanja i harmonije.– rekao je poglavar Rimokatoličke crkve.

On je izrazio žaljenje zbog toga što u zapadnoafričkoj državi Nigeriji „fundamentalistički terorizma koristi čak i decu“, misleći na decu samoubice.

Govorio je o sukobima i tenzijama u Africi, istočnoj Ukrajini, Mjanmaru, na Korejskom poluostrvu, Kolumbiji i Venecueli.

Desetine hiljada vernika koji su došli na Trg svetog Petra da čuju papinu poruku čekali su prethodno u dugim redovima da bi prošli kroz bezbednosne provere.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar će u 18 sati služiti misu u župi Krista Kralja.

Nadbiskup Hočevar je Božićnu poslanicu posvetio je ženi i majci porukom da kao što nema Božića bez majke, tako nam nema ni budućnosti bez majki.

-Kad u naše vreme čujemo najgore pogrde i psovke upravo na račun žene, na račun majčinstva, čitavo naše ljudsko biće nužno se uznemiri i strese.- rekao je Hočevar.

Naša srca se, kaže, zalede posmatrajući kako često upravo žene postaju predmet trgovine ili pak varljivih reklama.

Kako ne bi svačiji razum postavio ovo logično pitanje: „Je li moguća i odakle dolazi tolika agresivnost u odnosu prema ženama, majkama i je li moguće da i danas kada se svi smatramo tako posvećenima čak i da devojčice bivaju iskorišćavane i zloupotrebavanje“.

Navodeći da kao što nema Božića bez majke tako nam nema ni budućnosti bez majke, on je poručio svima da im ovi praznici budu srećni i blagosloveni i da budu ispunjeni novom svetlošću znanja a da se srca oduševe u ljubavi za novi način života.

-Neka Gospod svima udeli mir, radost, prave poglede na život i dovoljno snage na dosledno življenje, neka tako bude svima nama i u 2017. godini. Svuda neka vladaju radost i uspeh.- poručio je Hočevar koji je tradicionalnim pozdravom „Mir božiji, Hristos se rodi“ božićne praznike čestitao i vernicima koji taj praznik slave po Julijanskom kalendaru.