„Doktori protiv korupcije“: Da li građani Srbije za zdravstvo troše 5 ili 10 milijardi evra godišnje?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posvetio je značajnu pažnju zdravstvu tokom predstavljanja nacionalne strategije Srbija 2030, što pokazuje da ovaj sektor postaje jedan od prioriteta državnog rukovodstva, saopštila je nevladina organizacija Doktori protiv korupcije.
Podeli vest:
U saopštenju se navodi da je predsednikova ocena da je „model zdravstva neodrživ“ i da se „poslednjih decenija radilo pogrešno“ realističan opis stanja u sistemu, ali da dolazi sa višegodišnjim zakašnjenjem.
Kako ističu iz ove organizacije, realna procena stanja zahteva i odgovore koji bi zadovoljili građane, „prve i najveće žrtve ovakvog sistema“. Navode da je stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji oko dva puta veća nego u Evropskoj uniji, dok je i smrtnost od malignih oboljenja među najvišima u Evropi. Ukupna stopa mortaliteta, prema njihovim navodima, iznosi 14,8 promila.
U saopštenju se ističe i da kvantitativni pokazatelji zdravstvenih resursa ne objašnjavaju takve rezultate. Prema njihovim tvrdnjama, Srbija ima veći broj lekara na 100.000 stanovnika od proseka Evropske unije, kao i veći broj specijalista, dok je i bolnički krevetni fond iznad evropskog proseka.
Organizacija ukazuje i na dilemu u vezi sa ukupnom potrošnjom za zdravstvo. Dok je predsednik Srbije naveo da ona iznosi oko pet milijardi evra godišnje, međunarodne procene, poput onih koje objavljuju World Health Organization i World Bank, prema navodima iz saopštenja, ukazuju da ukupna potrošnja – javna i privatna – prelazi 10 milijardi evra, odnosno oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda.
–Razjašnjenje ove dileme trebalo bi da bude prioritet za Vladu Srbije, jer je reč o ključnoj informaciji za procenu efikasnosti zdravstvenog sistema – navodi se u saopštenju.
Iz organizacije dodaju i da nabrajanje problema bez jasne sinteze ne vodi ka definisanju drugačijeg modela zdravstvenog sistema, te ocenjuju da i vlast i parlamentarna opozicija izbegavaju odgovore na ključna pitanja.
Među njima su mogućnost da pacijenti biraju lekara u državnom ili privatnom sektoru za obavezni zdravstveni doprinos, pitanje konflikta interesa lekara koji rade istovremeno u javnom i privatnom sektoru, kao i uticaj političkih i komercijalnih interesnih grupa na funkcionisanje sistema.
U saopštenju se takođe postavlja pitanje zbog čega se, kako navode, nedovoljno govori o slučajevima institucionalne korupcije u zdravstvu koji mogu imati ozbiljne posledice po pacijente.
–Mnogo je pitanja, a malo odgovora, uprkos potrebi građana Srbije za savremenim i kvalitetnim modelom zdravstvene zaštite – zaključuje se u saopštenju koje potpisuje koordinator organizacije, dr Draško Karadžinović.
Podeli vest:
