Država ne želi da priča sa svojim građanima

Iako deluje kao nešto daleko i nedosežno, zavlači se u svaki ćošak našeg doma. Iako se tiče skoro svakog aspekta života svakog pojedinca, politikom malo ko želi da se bavi. Za to je najviše kriva država koja kada nisu izbori, ne želi da priča sa svojim građanima, prenosi portal Autonomija.info.

Četrdeset odsto građana je potpuno nezainteresovanoza politiku, dok je 36 odsto onih koji su prilično zainteresovani, nalazi su istraživanja CRTE iz marta ove godine. Zanimljivo je da građane više interesuje rad lokalne samouprave (43 odsto) nego rad Narodne skupštine Srbije (27 odsto).

Građani ne učestvuju u politici zato što država ne želi da oni učestvuju u politici navodi Dragoslava Barzut iz Građanskih inicijativa.

 – Ne može odgovornost za nezainteresovanost građana/ki za učestvovanje u javnim politikama i donošenju odluka da leži na leđima građana/ki. Ona mora da bude na leđima sistemu, –  objašnjava Barzut.

Urednik portala Radija 021 Zoran Strika objašnjava da politička apatija dolazi iz apsurda političkog sistema u kojem živimo.

– Ukoliko pogledamo prethodni period videćem da je postojao veoma dobar razlog da građani ne budu zainteresovani za rad Narodne skupštine iz prostog razloga, zato što niste imali opoziciju. Mogli ste da sedite satima pored televizije, a da ne čujete ništa korisno, niti da čujete drugu stranu. – navodi Strika.

On apatiju građana objašnjava time što čak i kada pojedinac ili grupa pokrenu neku inicijativu građani nailaze na zid.

– Videli smo jedinu ’promenu’ kada smo imali proteste Kreni Promeni protiv Rio Tinta. Kao učinjeno je nešto, ali sada vidimo da se nešto drugo dešava, – objašnjava Strika i dodaje da se građani ovakvim postupcima konstanto razočaravaju.

Politika je sve što nas okružuje od trenutka kad ustanemo, do trenutka kada se vratimo u krevet. Zato reči „politika“ treba privezati pozitivno značenje, navodi Barzut.

 – Politika nije politikanstvo. Sve oko nas je politika, pa i zgrada u kojoj živimo. Građani su izbombardovani u javnom prostoru jeftinim politikanstvom i političkim intrigama. Ljudi koji žele da se bave politikom, prati će ih ta stigma da je to neka muljaža, – navodi naša sagovornica.

Nepostojanje dvosmerne komunikacije između građana i sistema može se videti na primeru novog Generalnog urbnističkog plana Novog Sada (GUP).

 – Koju god primedbu da podnesete, pogotovu kada su u pitanju važne stvari, tu se po pravilu te primedbe odbijaju. Deset hiljada građana potpisalo je te primedbe, i naravno da je to odbijeno. Vlast će se pohvaliti da je bilo transparentno, da su i duže čekalo zbog javne rasprave, ali videćemo tu da konkretna javna raspava nije ni postojala. –  navodi Strika.

POGLEDAJ JOŠ:

Sanja Đorđević (Autonomija)

IN Medija