Dušan Gojkov nominovan na konkursu „Oni su heroji 2024.“

Cilj Konkursa je promocija priča o ljudima iz svakodnevnog života koji nisu medijski eksponirani, za koje nismo čuli, ili smo nedovoljno čuli, a svojim delima su doprineli zajednici u kojoj žive (u daljem tekstu: „Heroji“).

Glasanje trajaje tokom maja, a proglašenje 10  pobednika Konkursa, od 25 finalista, biće izvršeno tokom juna, objavom na veb stranici https://onisuheroji.rs/, na kojoj se realizuje ovaj konkurs i na kojoj će biti objavljena i pravila Nagradnog konkursa.

Dušan Gojkov od 1994. vodi prvi i najdugovečniji evropski elektronski časopis za književnost i umetnost „Balkanski književni glasnik“. Za ovih trideset godina, „BKG“ je objavio 59 brojeva besplatnog elektronskog magazina (svaki broj u proseku ima oko 500 stranica), 60 štampanih knjiga u „Crnoj biblioteci BKG“ koje se isključivo šalju na poklon bibliotekama, 70 besplatnih elektronskih knjiga na srpskom i svim ostalim balkanskim jezicima (slovenačkom, makedonskom, bugarskom, rumunskom, grčkom, albanskom, mađarskom, turskom, cincarskom, kurdskom…). Važno je napomenuti da Dušan Gojkov već trideset godina samostalno vodi BKG, kao i da nikad nije uzeo honorar za svoj rad. Ovo je možda najdugoročniji volonterski rad koji postoji. Za Dušana Gojkova možete glasati na ovom LINKU

Šta je posebno u njegovom radu i kako utiče na zajednicu?

U trenutku kada je Dušan Gojkov pre trideset godina osnovao Balkanski književni glasnik, kulturni prostor zemlje koji je postojao više od sedamdeset godina – Jugoslavije – počeo je da se raspada. Ne da zbog ratnih dejstava u celoj zemlji nije bilo moguće saznati ništa o novim knjigama, pozorišnim predstavama, filmovima ili izložbama koje su se pojavile u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju, Podgorici… zbog međunarodnih sankcija čak je bilo nemoguće poslati telegram porodici ili prijateljima da se obavesti da je neko umro. Apsolutno nije bilo komunikacije.

A to se nije moglo dozvoliti. Balkanski književni glasnik je popunio tu rupu. Balkanske umetnosti, posebno pozorište, radio, film i, u krajnjoj liniji, književnost imaju specifičan “bouquet”, slične, ako ne iste trendove, iste načine… Trendovi i putevi često neshvatljivi ljudima koji potiču iz drugih kulturnih sredina.

Naravno, pod „balkanskom“ podrazumeva se sva književnost naroda bivše Jugoslavije, kao i grčka, albanska, rumunska, mađarska, turska, romska, rusinska, slovačka i cincarska književnost. Reč je o veoma karakterističnom mentalitetu koji evidentno povezuje pisce ovih prostora. U vreme kada je Balkanski književni glasnik počeo da izlazi na „elektronskim kioscima“, nije bilo dovoljno kompjutera za sve zainteresovane čitaoce. Uostalom, bilo je malo ljudi koji su kod kuće imali računar, a još ređi su bili oni koji su imali modem i mogućnost komunikacije sa drugim računarima, ili povezivanja na mrežu. (Danas skoro svako u džepu ima kompjuter moćniji od kompjutera koji su vodili Apolo misije od Zemlje do Meseca i nazad. I svako dete može da koristi taj računar. Mobilni telefon.)

BKG i Bela biblioteka BKG su prilagođeni za to. lako čitanje sa mobilnog telefona, tableta, laptopa, računara… i PDF dokumenti se mogu besplatno preuzeti i štampati po želji. Ako smemo da ponovimo: Dušan Gojkov već trideset godina samostalno vodi BKG, bez pomoći države, pomoći Evropske unije ili bilo koje međunarodne organizacije kao i da za trideset godina nikad nije uzeo honorar za svoj rad.

Ovo je možda najdugoročniji volonterski rad koji postoji. Danas BKG ima regionalne redakcije u svim balkanskim zemljama, ne samo u bivšoj Jugoslaviji: u Beogradu, Srbija; Zagreb, Hrvatska; Sarajevo, Bosna i Hercegovina; Nikšić, Crna Gora; Ljubljana, Slovenija; Kruševo, Severna Makedonija; Pečuj, Mađarska; Bukurešt, Rumunija; Sofija, Bugarska; Solun, Grčka; Tirana, Albanija; Istanbul, Turska; Nikozija, Kipar. Ni jedan regionalni urednik ili saradnik (prozaik, pesnik, esejista, teoretičar književnosti ili istoričar književnosti, prevodilac) takođe nikada nije tražio honorar za svoj rad. Kompletna redakcija BKG je volonterska. Poslednjih nekoliko godina, pored redovnog rada na štampanoj, Crnoj biblioteci BKG, elektronskoj Beloj biblioteci i časopisu, Balkanski književni glasnik objavljuje Antologije savremene književnosti srpskih, hrvatskih, bosanskih, crnogorskih pisaca – Dušana Gojkova, Cincara – Lila Kona, turske poezije i proze – Dušana Gojkova, Mesuta Šenola i Emel Košar, makedonske – Dušana Gojkova i Marlene Petruševe, albanske – Dušana Gojkova i Bena Andonija, grčkih pisaca – Petrosa Golitsisa i Dušana Gojkova, kao i kurdske savremene književnosti koju su uredili D. Gojkov i Sejfetin Arač. Takođe, BKG je objavio veoma zapažene Antologije ženskih dramaturginja (u pripremi je i antologija ženske poezije Balkanskog poluostrva), Antologiju naučnih tekstova o Zenitizmu, avangardnom pokretu 20. veka. BKG je u procesu dovršavanja Antologije savremene mađarske književnosti – Karolja Meheša, Rumunske – Horije Garbee i Romske antologije – Zlatomira Jovanovića. Zaista smatramo da Dušan Gojkov i njegov životni projekat – Balkanski književni glasnik zaslužuju ovu nagradu. Bez BKG, kulturni život na Balkanskom poluostrvu ne bi se dugo oporavio od ratova u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, kao i u Srbiji i Crnoj Gori.

Komunikacija između pisaca i umetnika bi i dalje bila vrlo sporadična i samo diplomatska. Dušan Gojkov i BKG otvorili su vrata obnovljenoj komunikaciji između pisaca čitavog Zapadnog Balkana. Takav nesebičan trud zaslužuje da bude primećen, svuda u svetu. Stoga smatramo da je gospodin Dušan Gojkov zaslužio titulu “Moj heroj”. Dušan Gojkov jedan od osnivača i Generalni sekretar Armanskog PEN centra u Beogradu. 

Javne ličnosti nisu predmet, tj. Heroji u smislu ovog konkursa. Za potrebe ovog Konkursa, „javna ličnost“ je svaka osoba koja vrši javnu ili političku funkciju ili koja je izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti (javni funkcioner) ili koja je poznata javnosti zbog svog komercijalnog rada ili angažovanja u bilo kojoj oblasti javnog života, uključujući ličnosti iz politike, umetnosti, muzike, sporta, industrije zabave, novinarstva i drugih oblasti javnog života. Organizator zadržava diskreciono  pravo da oceni da li predloženi Heroj jeste javna ličnost u kontekstu Pravila.