EFJ: Digitalno nasilje nad novinarima ubrzano raste, Srbija među najizloženijima

Evropska federacija novinara (EFJ) objavila je izveštaj „Prekidanje ćutanja o onlajn uznemiravanju novinara“, u kojem upozorava da digitalno nasilje nad medijskim radnicima u Evropi poprima razmere sistemske pretnje slobodi informisanja, a najizraženije je u državama Zapadnog Balkana.

Istraživanje, koje obuhvata sve zemlje u kojima EFJ deluje, zasniva se na anketama među sindikatima, intervjuima i radionicama sprovedenim početkom godine. Podaci pokazuju da više od 60 odsto novinarskih organizacija beleži porast ovakvih napada, dok 40 odsto primećuje njihovu sve veću „normalizaciju“, kao da su deo uobičajenog profesionalnog rizika.

Posebno su na udaru žene i pripadnici manjinskih grupa.

U izveštaju se navodi da slučajevi iz Srbije, među kojima se izdvajaju višegodišnje kampanje protiv novinara Dinka Gruhonjića i Ane Lalić Hegediš, predstavljaju „širu pojavu koordinisanih i organizovanih napada“ koji se često preliju iz digitalnog prostora u fizički život. Prema podacima EFJ, čak 41 odsto napadnutih novinara u Srbiji iskusilo je neku vrstu onlajn imitacije ili lažnog predstavljanja, uključujući i „deepfake“ sadržaje.

Predsednica EFJ-a Maja Sever upozorila je da je iluzorno posmatrati digitalne pretnje kao izdvojene incidente.

–Na meti svake onlajn pretnje stoji stvarna osoba čiji su život, bezbednost i dostojanstvo ugroženi. Kada ugasiš laptop, posledice ne nestaju –  poručila je Sever.

Novinar i profesor Dinko Gruhonjić rekao je da se napadi retko zadržavaju u virtuelnoj sferi.

–Od jednog lažnog video-snimka počela je lavina pretnji meni i mojoj porodici. Nisam verovao da će profesionalni integritet dovesti do toga da se plašim za sopstveni život –  naveo je Gruhonjić.

Predsednica NDNV-a Ana Lalić Hegediš, koja godinama trpi mizogine i seksualizovane napade, istakla je da oni ne prestaju.

–To je moj prosečan dan već godinama: poruke, uvrede, seksualizovane pretnje. U jednom trenutku postane jasno da cilj više nije da vas ućutkaju, nego da vas unište – rekla je Lalić Hegediš.

Generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović Stevanović ocenila je da institucije u Srbiji ne pružaju adekvatan odgovor.

–Policija i tužilaštvo često minimizuju onlajn pretnje, iako znamo koliko brzo digitalni napadi prelaze u fizičke. Bez sistemske reakcije, država podstiče nekažnjivost – navela je ona.

Rodna dimenzija napada posebno je izražena na Kosovu, upozorila je izvršna direktorka Udruženja novinara Kosova (AJK) Getoarbe Mulići.

–Žene novinarke u regionu dobijaju pretnje silovanjem, seksualizovane deepfake snimke i napade na porodice. To je pokušaj da se žene izbace iz javne sfere – rekla je Mulići.

Izveštaj EFJ zaključuje da čak 95 odsto prijavljenih slučajeva ima političku ili ideološku pozadinu, često pojačanu bot mrežama i organizovanim grupama na društvenim mrežama. Slučajevi koordinisanog targetiranja beleže se i u Slovačkoj, Hrvatskoj, Španiji, ali i u državama Zapadne Evrope.

EFJ od vlada zahteva obuku policije i tužilaštva o prepoznavanju digitalnog nasilja, od medijskih redakcija uvođenje internih bezbednosnih protokola, a od društvenih mreža uspostavljanje hitnih kanala za prijavu napada i transparentnije procene rizika.