Evropljani će i dalje pomerati kazaljke leti i zimi

EU još nema konsenzusa o prestanku pomeranja sata i tome da li zadržati zimsko ili letnje računanje vremena. Jer, nije lako uskladiti prostor od Viga do Bjalistoka.

Kako prenosi N1,  Evropska komisija (EK)  je još pre tri godine predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata, države članice se o tome još nisu dogovorile, a čini se da u dogledno vreme ni neće.

Ideju o pmeranju kazaljki na satu prvi je smislio Džordž Vernon Hadson, entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. predložio letnje pomeranje vremena za dva sata, ali je njegova ideja bila zaboravljena sve dok isti predlog 1907. nije podneo Britanac Vilijam Vilet.

On se zalagao za ovu ideju do Prvog svetskog rata, ali pošto je preminuo u epidemiji gripa, Vilet nije dočekao njegov predlog bude zvanično prihvaćen. Pošto je zimsko računanje vremena ono „pravo“, osnovna ideja je da se leti duže koristi dnevno svetlo.

Prva zemlja koja je uvela pomeranje časovnika bila je Nemačka koja je aprila 1916. zakonski uvela letnje računanje vremena, podstaknuta ratnom potrebom za uštedom uglja. Ubrzo nakon Nemačke, to je učinila i Velika Britanija, a potom i ostale evropske zemlje i SAD.

Prema poslednjim podacima, u svetu čak 110 od 192 države koristi letnje računanje vreme.

Pomeranje sata trebalo je da prestane 2019,  nakon što je bivši predsednik EK-a Žan Klod Junker 2018. to predložio za celu Evropsku uniju, s tim da je članicama prepušteno da odluče hoće li zadržati letnje ili zimsko računanje vremena.

Predlog je 2019. podržao Evropski parlament, ali trebalo bi da ga usvoje države članice. Trenutno nema nikakvih naznaka da bi predlog mogao dobiti njihovu podršku.

Srbija je pripremila novi zakon o računanju vremena koji bi obezbedio da satovi budu usklađeni sa evropskim okruženjem –kako odluči EU, tako će i Srbija, a verovatno i ostale zemlje regiona koje još nisu u EU.

Danas sve zemlje Evrope, koriste letenje i zimsko računanje vremena, osim Islanda, Belorusije, Rusije, Gruzije, Jermenije  i Turske.

Letnje računanje vremena ne koristi se ni u Siriji, Jordanu, kao ni u Izraelu.

Mongolija je primenila ovaj sistem ponovo tek nedavno, tačnije 2015. godine. U Africi ovaj sistem nikada nije doživeo popularnost, ali su Maroko i Zapadna Sahara prvi put rešili da pomere vreme tek pre dve godine, kao i Namibija na jugu kontinenta.

Većina na severno američkom kontinentu koristi letnje računanje vremena, izuzev Arizone i Havaja. S druge strane, većina južnoameričkih država ne koristi ovakava sistem računanja vremena osim u delovima južnog Brazila.

Australija i Novi Zeland pomeraju kazaljke, dok Kina to nikada nije činila.

U Evropskoj uniji postoje tri vremenske zone i najveća je srednjoevropska od Poljske na istoku do Španije na zapadu.

Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone uzele na primer trajno letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.

U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3 sata i 15minuta, a u Berlinu 3 sata i 44 minuta.

S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije jer bi Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.

Stoga se čini da je sezonsko pomeranje sata, uz sve nedostatke, ipak najbolji kompromis.

IN Medija