Feminističke organizacije: Sistem nagrađuje nasilnike, žene ostaju bez pravde

-Seksualno nasilje obelodanjeno objavljivanjem sadržaja fajlova Džefrija Epstina nije izolovan incident, već deo globalnog obrasca u kojem se ovo nasilje sistematski prikriva, relativizuje i depolitizuje.- navodi se u saopštenju koje potpisuju organizacije, inicijative i aktivistkinje feminističkog pokreta i građanskog društva.

Kako ističu, kao akterke koje se godinama bore protiv rodno zasnovanog nasilja, iste mehanizme prepoznaju i u Srbiji – „u kojima se fokus pomera sa počinilaca na žrtve, dok se jezik koristi kako bi se zločin učinio ‘blažim’ i društveno prihvatljivijim“.

-Kada se silovanje naziva ‘seksualnim odnosom’, a devojčice ‘maloletnim ženama’, nasilje se ne opisuje, već se briše.- navodi se u saopštenju.

Organizacije podsećaju da su slučajevi Branislava Lečića, vladike Kačavende, Dragana Markovića Palme i Miroslava Mike Aleksića pokazali „koliko se ženama sistematski ne veruje, čak i kada javno, dosledno i uz svedoke govore o nasilju“.

Za slučaj Dragana Markovića Palme navode da „sistem nije samo zakazao da obezbedi pravdu, već ga je simbolički nagradio podizanjem spomenika“. Ističu i da je Palmina porodica tužila stand-up komičarku Jagodu Jovanović zbog toga što je u svom nastupu govorila o optužbama koje su godinama pratile njegovo ime, ocenjujući da je time poslata poruka „svima koji progovore: ne samo da pravde nema, već ćete biti kažnjeni i kada govorite“.

Govoreći o slučaju Miroslava Mike Aleksića, navode da je proces trajao pet godina i da „nije završen osuđujućom presudom, već njegovom smrću“, uz ocenu da „ovakvi ishodi dodatno učvršćuju poruku da sistem može da odugovlači do iscrpljivanja, do zaborava — ili do biološkog kraja“.

Dodaju da su prošlog leta pretnje seksualnim nasiljem korišćene kao oružje protiv studentkinja i aktivistkinja, čime je, kako navode, poverenje u institucije, posebno policiju, dodatno smanjeno.

-U svim ovim slučajevima, žene koje su govorile o nasilju bile su izložene javnom linču, sumnjičenju i diskreditaciji, dok mnoge od njih nikada nisu dočekale institucionalnu pravdu.-stoji u saopštenju.

Kako navode, „kao i u slučaju Epstina, tek kada se pojavi ‘dovoljno’ dokaza ili potvrda sa pozicije moći, deo javnosti postaje spreman da poveruje, često prekasno“.

Ukazuju i na zvanične podatke o krivičnom delu silovanja, navodeći da se, uprkos kampanjama podizanja svesti i većoj vidljivosti teme rodno zasnovanog i seksualnog nasilja, broj prijava u Srbiji ne samo da nije povećao, već i opada, što se tumači kao posledica nepoverenja u institucije i uverenja da prijavljivanje neće doneti zaštitu, već dodatnu štetu, izloženost i poniženje.

-Zato ovo nije pitanje jednog slučaja i jedne zemlje. Ovo je pitanje društva koje mora da odluči da li će stati uz žene koje su preživele nasilje ili uz nasilnike i sisteme koji ih štite.- poručuju potpisnice.

Na kraju pozivaju medije, institucije i javnost „da prestanu sa eufemizmima, da zločine nazivaju pravim imenom i da odgovornost prebace tamo gde pripada — na počinioce i sisteme koji ih štite“.

Saopštenje je potpisalo 29 organizacija i inicijativa i 22 aktivistkinje. iz Srbije.