Fiskalni savet o budžetu: Nejasno poskupljenje velikih projekata i smanjenje troškova za rezerve nafte i gasa

On je, na javnom slušanju predloženog budžeta na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, rekao da je predloženi budžet u najvećoj meri zadržao kontinuitet sa fiskalnom politikom u 2025. godini.

Najveći nedostatak predloženog budžeta je, prema njegovim rečima, netransparentnost nekih rashoda i nedostatak objašnjenja zašto poskupljuju veliki infrastukturni projekti.

-Ukupni javni prihodi, planirani su na nivou 2.450 milijardi dinara ili 20,6 milijardi evra, a rashodi su projektovani na 2.752 milijarde dinara ili 23,5 milijardi evra.- rekao je Paunović.

Fiskalni deficit, prema njegovim rečima za 2026. nominalno je povećan za 200 miliona evra u odnosu na planirani u ovoj godini, što je u skladu sa rastom bruto domaćeg prozvoda (BDP).

Paunović je rekao da nema prevelikih iznenađenja u najvažnijim politikama, ali je „budžet manje komforan od prethodnog jer se posle više godina prvi put smanjuju javne investicije“.

Dobra strana budžeta je, prema njegovim rečima, što je fiskalno i makroekonomski održiv i poštuje fiskalna pravila, čak i opšta koja su suspendovana do 2029. da fiskalni deficit ne sme preći tri odsto.

Postoje, kako je rekao i određeni nedostaci, a to je da nema napretka u rešavanju dugoročnih problema koji su značajni za javne finansije, a jedan od njih je izdvajanje novca za javno preduzeće „Resavica“.

Osim toga u budžetu se, prema negovim rečima, jasno ne vide izdvajanja za potencijalne rizike, osim za energetiku.

Predloženi deficit će, kako je naveo, biti finansiran najvećim delom od 2,2 milijarde evra iz novih zaduženja, ali deo iz depozita države od 700 miliona evra.

On je rekao da će javni dug 2026. i pored nominalnog povećanja blago padati sa 45 odsto BDP-a ove godine na 44,5 odsto u 2026. godini, zbog bržeg privrednog rasta.

-Javni dug opšte države će sa 39,9 milijardi evra ove godine u 2026 iznositi 42,1 milijardu evra.- rekao je Paunović.

Istakao je da su troškovi finansiranja javnog duga u Srbiji veoma visoki i iznose oko dva odsto BDP-a.

Dodao je da neće biti promena u poreskioj politici, a da će naredne godine pasti neporeski prihodi za osam odsto, zbog ovogodišnje vanredne uplate dobiti Narodne banke Srbije u iznosu od 26,3 milijarde dinara.

-Projekcije javnih prihoda i rashoda date su kredibilno i ukoliko se naredne godine ne dese vanredne okolnosti kao energetska kriza, ili usporavanje privrednog rasta Fiskalni savet ne očekuje da će se probiti planirani deficit od tri odsto.- rekao je Paunović.

Naglasio je da Fiskalni savet godinama upozorava na netransparentnost budžeta, posebno rashoda, koji nisu dovoljno obrazloženi.

Nejasno je, kako je rekao, zašto su smanjeni troškovi za obavezne rezerve nafte i gasa što je kontradiktorno kada postoji velika neizvesnost sa sankcijama Naftnoj industriji Srbije.

Takođe, kako je rekao, nejasno je smanjenje subvencija javnom preduzeću Putevi Srbije, iako su povećane cene i obuhvat putarina, ali ostaje pitanje šta će biti sa docnjama (dugova) tog preduzeća.

Već je poznata priča, kako je rekao, oko poskupljenja velikih investicionih projekata za šta – nema objašnjenja.