Fridom haus: Srbija nije demokratska zemlja

Srbija u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa „Države u tranziciji“ četvrtu godinu zaredom nije svrstana među demokratske zemlje.

Prema ovom izveštaju, Srbija spada u „hibridne ili tranzicione režime“ u kojima su demokratske institucije krhke, dok postoje značajni izazovi u zaštiti političkih prava i građanskih sloboda.

Kvalitet demokratije koji se prema izveštaju Fridom hausa meri od 1 do 7, ove godine ocenjen je kao i prošle sa 3,79, što je tada bio drugi najveći zabeležni pad. Prema ovom indeksu, Srbija trenutno deli drugo mesto na Zapadnom Balkanu sa Crnom Gorom i Albanijom, dok je najbolje rangirana Severna Makedonija.

U izveštaju se navodi da iako je na prvi pogled došlo do poboljšanja političkog pluralizma tokom 2022. godine zbog učešća opozicije na izborima posle višegodišnjeg bojkota, izborni proces je i dalje poremećen nepravilnostima uprkos međustranačkim dijalozima koji su se vodili sa ciljem poboljšanja izbornih uslova.

Kao najkontroverzniji aspekt izbora 2022. godine Fridom haus navodi produženi proces utvrđivanja konačnih rezultata parlamentarnih izbora.

– Ponovljeni izbori na jednom biračkom mestu održani su pet puta, pri čemu je utvrđivanje rezultata ostalo nepoznato do 5. jula – rekordnih 93 dana nakon dana održavanja izbora. To je značajno doprinelo kašnjenju u formiranju parlamenta i vlade. –  piše FH.

REM – zarobljena institucija

U izveštaju o Srbiji, iako nije bilo nazadovanja u odnosu na prošlu godinu, Fridom haus navodi da je nastavljen negativan razvoj slobode medija i u 2022. godini.

– Napadi na novinare u Srbiji i dalje su zabrinjavajući. Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) tokom godine zabeležena su 132 slučaja napada na novinare. Iako ovo predstavlja smanjenje u odnosu na 2020. i 2021. godinu, to je i dalje treći najveći broj napada u poslednjih 10 godina. – navodi se u izveštaju.

U izveštaju se ukazuje i na nastavak upotrebe SLAPP tužbi protiv medija, što „ostaje zabrinjavajuće pitanje“. Podseća se da je samo istraživački portal KRIK tokom prošle godine dobio 11 SLAPP tužbi, ali i na poziv Reportera bez granica državi da sprovede preventivne mere za zaštitu medija.

Spominje se oduka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da produži nacionalne frekvencije za emitovanje narednih osam godina televizijama bliskim vladi, „a koje nisu ispunile obaveze i uslove za dobijanje dozvola“.

– Iako je REM trebalo da donese odluku o petoj nacionalnoj frekvenciji do 26. novembra, ova odluka odložena je na neodređeno vreme. Iako predstavlja još jedan korak unazad u srpskom problemu sa pluralizmom medija i uravnoteženom zastupljenošću političkih aktera, ovaj razvoj dodatno argumentuje ocenu da je REM zarobljena institucija. – navodi se u izveštaju.

U delu o medijima spominje se i državna kompanija Telekom, kao „još jedan instrument državne kontrole nad medijskim sektorom“, koji je „nastavio da potvrđuje svoju dominaciju kao kablovski provajder i skrajnuo privatno preduzeće SBB, u vlasništvu Junajted grupe“.

– Promotivne kampanje prov SBB-a vođene su čak i u javnim institucijama. Borba između dve rivalske kompanije – Telekoma i Junajted grupe – prevazilazi komercijalnu konkurenciju, imaći u vidu da Telekomova mreža ne emituje glavne kritičke medije u zemlji, N1 i Nova S.

 Dodaje se da se tako stvara ozbiljna pretnja za slobodu medija u Srbiji, jer je u ovom slučaju „tanka granica između komercijalnih i političkih interesa“.

Foto> PPerica Gunjić (Cenzolovka)

Borba protiv kriminala povezana sa borbama unutar SNS

Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, Fridom haus podseća da je suđenje klanu Veljka Belikuva, optuženom za otmice, ubistva i silovanja, počelo u oktobru 2022. godine.

 – Dok vlast predstavlja slučaj kao dokaz svoje borbe protiv organizovanog kriminala, optuženi članovi bande su tokom suđenja govorili o svojim vezama sa vladajućim strankama. – piše FH.

Dodaje se i da su veliki slučajevi korupcije i organizovanog kriminala, poput suđenja bivšoj državnoj sekretarki MUP-a Dijani Hrkalović i vlasniku plantaže Jovanjica Predragu Koluviji, doveli do „međusobnih optužbi državnih i javnih službenika za navodne veze sa organizovanim kriminalom“.

 – Ovi slučajevi snažno ukazuju na to da je borba protiv organizovnog kriminala povezana sa unutrastranačkim sukobima u vladajućoj koaliciji. – navodi se u izveštaju Fridom hausa za Srbiju.

Pitanje sankcija Rusiji dominantno u političkom diskursu

 U delu izveštaja o stanju demokratskih institucija, Fridom haus navodi da je tokom prošle godine u velikoj meri političkim diskursom dominirala ruska invazija na Ukrajinu kao i zahtevi da se Srbija uskladi sa evropskim sankcijama Rusiji.

Dodaje se da je ova tema dominirala izbornom kampanjom, koja se poklopila sa prvim nedeljama rata, ali i po formiranju vlade.

– Na kraju, Vlada nije uvela sankcije Rusiji 2022. godine, ali je ipak glasala sa državama članicama EU U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija za osudu ruske invazije i suspenziju ruskog učešća u Savetu UN za ljudska prava. – podsetili su iz FH.

Dodali su da je rat u Ukrajini, zajedno sa zahtevima EU u vezi sa sankcijama, doveo do velikih desničarskih protesta podrške Rusiji, ali i pretnji novinarima koji izveštavaju o ratu, dok su ankete prvi put pokazale da je više od 50 odsto građana Srbije protiv članstva u Evropskoj uniji.

Naslovna: Youtube skrinšot

Izvor: Fonet

IN Medija