Gak: Nismo uspeli da završimo regionalnu deponiju, ne našom krivicom
Na završetak projekta regionalne sanitarne deponije čeka se 18 godina i neizvesno je kada će tačno biti regionalna deponija u funkciji. Prvi čovek opštine Inđija, Vladimir Gak priznaje da se na realizaciju projekta čeka poprilično dugo ali, smatra on, ne krivicuom aktuelne vlasti. Davne 2005. godine opština Inđija je pokrenula inicijativu za izgradnju regionalne deponije.Potpisan […]
Na završetak projekta regionalne sanitarne deponije čeka se 18 godina i neizvesno je kada će tačno biti regionalna deponija u funkciji.
Prvi čovek opštine Inđija, Vladimir Gak priznaje da se na realizaciju projekta čeka poprilično dugo ali, smatra on, ne krivicuom aktuelne vlasti.
Davne 2005. godine opština Inđija je pokrenula inicijativu za izgradnju regionalne deponije.Potpisan je Sporazum o saradnji i formiranju regiona za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom za prostor na kome živi nešto više od 250.000 stanovnika. Sporazum su potpisali predstavnici opština Inđija, Stara Pazova, Ruma, Irig, Šid, Sremski Karlovci i Pećinci.
Lokalna samouprava se odlučila na javno-privatno partnerstvo što je dobilo potvrdu i lokalnog parlamenta. Međutim, sam proces pronalaženja koncesionara obuhvaćen je velom misterije. Razlog tome je, prema istraživanju IN Medija, sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o čemu možete više čitati OVDE.
Kako je ranije za IN Medija objasnio Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija, sporazum odnosno sporazumi između Srbije i UAE su opšteg karaktera i ne uređuju pitanja ni jedne konkretne nabavke ili JPP, već samo služe kao pravni osnov da se konkretni ugovori za neki projekat zaključe bez primene Zakona o javnim nabavkama i Zakona o JPP.
Predsenik opštine Inđija, Vladimir Gak je saopštio novinarima da je na temu javno – privatnog partnerstva nedavno razgovarao sa resornom ministarkom.
– Bio sam pre 15, 20 dana kod ministarke Irene Vujović na temu završetka javno – privatnog partnerstva vezano za regionalnu sanitarnu deponiju. Dakle, nije problem i nije pitanje da li će biti u Inđiji i da li ćemo mi imati benefite od toga i da li će Inđija biti i u tom delu jedno od najrazvnijenijih i najbolje uređenih opština u Srbiji. Poenta je količina otpada i potpisa ugovora od strane ostalih lokalnih samouprava koje su obuhvaćene projektom. Imali smo i u Pokrajini inicijalni sastanak gde su bili predstavnici i Pećinaca i Titela iŽitišta, Zrenjanina i Kikinde i Stare Pazove, Rume, Iriga. Svi smo bili zajedno na tom sastanku i očekujem konačno i da tu napravimo iskorak. To nam već stoji jako dugo i nismo uspeli da to završimo ali ne našom krivicom. Dakle, pričajući o regionalnoj deponiji mi ne pričamo o Inđiji dok ne skupimo čitavu priču, ne pričamo čak ni o samo susednim opštinama, pričamo mnogo mnogo šire. Očekujem i da pokrenemo i to sa mrtve tačke. – kazao je predsednik opštine Inđija, Vladimir Gak.
Iako je Opština Inđija pronašla potencijalnog partnera, menjao se osnovni projekat regionalne deponije. Umesto predviđenog plana da u okvir regionalne deponije budu uključene sremske opštine, lokaln avlast je odlučila da Javno preduzeće Ingrin bude regionalni centar za upravljanjem otpadom gradova i opština istočnog Srema (Inđija, Ruma, Irig, Sremski Karlovci, Pećinci i Stara Pazova) i Banata (Zrenjanin, Sečanj, Žitište, iTitel).
Međutim, iz projekta je istupila Opština Ruma, čiji se su predstavnici odlučili za regionalnu deponiju „Srem – Mačva“.
Takođe, prema nacrtu Regionalnog prostornog plana Vojvodine za period od 2021. do 2035. godine, koji su usvojili poslanici u pokrajinskom parlamentu,Opština Inđija će ipak biti regionalni centar za istočni Srem, dok će za Banat biti zadužen Grad Zrenjanin.
M.B. (IN Medija)