Godišnjica prve top liste singlova: kontroverze i mućke na britanskom tlu
Top liste singlova nekada su bile merilo uspeha muzičara, kojima je viša pozicija na istoj podrazumevala ne samo veću popularnost, već i bolji tretman u muzičkoj industriji. Formirala se na osnovu broja prodatih primeraka singlova, koji su prvo izlazili na vinilu u formatima od 7 i 12 inča, a potom na kasetama ili kompakt diskovima. […]
Top liste singlova nekada su bile merilo uspeha muzičara, kojima je viša pozicija na istoj podrazumevala ne samo veću popularnost, već i bolji tretman u muzičkoj industriji. Formirala se na osnovu broja prodatih primeraka singlova, koji su prvo izlazili na vinilu u formatima od 7 i 12 inča, a potom na kasetama ili kompakt diskovima.
Prva top lista singlova objavljena je 14. novembra 1952. u magazinu, a nastala je tako što je Percy Dickins, jedan od osnivača britanskog muzičkog magazina NME (New Musical Express) pozvao 20 najvećih prodavnica ploča u zemlji i tražio podatke o prodaji.
Na prvom mestu prve top liste singlova bila je (sada zaboravljena) balada „Here In My Heart“ koju izvodi Al Martino.
Narednih godina svoje top liste objavali su je i konkurentski listovi Record Mirror (1955) i Melody Maker (1956), ali je tek 1960. godine, kada je magazin Record Retailer (koji se sada zove Music Week) objavljivio top listu singlova koju je podacima snabdevao panel od 30 najvećih prodavnica ploča – ova vrsta rangiranaj postala je „zvanična“.
Vremenom su top liste menjale svoj oblik, a danas se formiraju na osnovu prodatih primeraka fizičkog izdanja određenog singla, u kombinaciji sa brojem emitovanja pesme na striming servisima i brojem skidanja pesme (ili albuma, ako se radi o listi albuma).
Srbija je uvek bila specifična, pa su top liste najčešće pravili urednici radio ili TV stanica, oslikavajući njihov lični ukus ili stav i jasno prikazivale format medija koji ju je emitovao.
IN Medija ima svoju Top listu albuma, koju svake nedelje priprema Dušan Pavlović.
S obzirom na veliki značaj top lista za status muzičara, ali i prodaju izdanja od čega su najviše profitirale muzičke kompanije, bilo je i pokušaja da se utiče na listu, ali i drugih kontroverzi koje su je pratile.
Mark Savage sa britanskog BBC-ja odabrao je nekoliko kontroverzi koje su obeležile proteklih 70 godina.
1. Nevidljivi The Beatles
Kada su The Beatles snimili pesmu „Please, Please Me“, producent George Martin rekao je članovima benda: „Momci, upravo ste ste snimili svoj prvu pesmu za vrh top liste“. Tako je i bilo, ali za čitaoce svih magazina, osim onog koji je objalvjivao zvaničnu listu. Razlozi za to su ostali nepoznati, a pošto je lista u Record Retaileru prepoznata kao zvanična, The Beatles su svoj prvi „Broj jedan“ dostigli tek singlom „From Me To You“ i pokrenuli niz od 17 siglova koji su završili na prvom mestu britanske liste.
2. „Veštica“ Tačer i BBC
Nakon smrti Margaret Tačer 2012. godine, pesma „Ding! Dong! The Witch is dead“ („Ding! Dong! Veštica je mrtva“), iz filma Čarobnjaka iz Oza, preuzeta je dovoljno puta da je stigla drugo mesto. S obzirom na osetljiv trenutak, BBC je odlučio da tokom emitovanja top liste u celini, ne pusti spornu pesmu, več samo izveštaj koji objašnjava njen značaj. Iako je bio svestan mogućih optužbi za cenzuru ili ugrožavane slobode govora, urednik koji je odlučio da pesmu ne pusti, pravdao je to činjenicama da se radi o „ličnom napadu“ ili da „postoji ožalošćena porodica koja tek treba da sahrani voljenu osobu“.
– Ne verujem da je to loš kompromis, ali jeste kompromis – rekao je tadašnji kontrolor Radija 1 Ben Kuper.
3. Domaćice u sumnjivoj akciji
Britanski časopis The Mirror objavio je 1978. godine dokaze o tome da su izdavačke kuće angažovale grupe britanskih domaćica da kupuju određene primerke singlova, kao što su „Sweet Sweet Smile“ grupe The Carpenters ili „Right Time Of The Night“ koju izvodi Jennifer Warnes, kako bi pospešili njihovu poziciju na top listama, a samim tim uticali i na učestalost emitovanja tih pesama na radio stanicama.
Slična afera otkrivena je i dve godine kasnije, kada su izdavačke kuće slale poklone prodavnicama ploča, podstičući ih da šalju lažirane izveštaje o prodaji. Pokloni su bili nedeljni, u vidu majica ili alkohola, u vrednosti od blizu 250 evra (što je tada bilo pandan današnjem iznosu od blizu 1000 evra). Prema izveštajima koje je tada objavio BBC, falasifikovani su izveštaji u korist izvođača: Fleetwood Mac, Gary Numan, Queen i The Pretenders.
Analize su pokazale još jednu anomaliju – da su izdavačke kuće same kupovale singlove koje su želeli da „poguraju“ da se pojave na top listi. Jedan od takvih primera je bila grupa „Shy earning“, čija pesma je ušao na Top 75 listu singlova, iako su prodavnice ploča naručile svega 82 primerka te ploče.
Kako je Ed Sheeran prevario regulatore na zakonski način i primenio pravila, zašto je sumnjivo prvo mesto koje je Ellie Goulding ostvarila na listi pre dve godine ili kako je pesma sa 17,694 prodatih primeraka mogla da dođe na prvo mesto topl liiste singlova pronađite u ostatku teksta koji objavljuje BBC.
Zanimljivosti:
– Najviše singlova na 1. mestu: Elvis Presley, 21
– Prvi broj 1. na stranom jeziku: Serge Gainsbourg and Jane Birkin “Je T’aime… Moi Non Plus“ (1969)
– Pesma najdužeg imena: Rod Stewart “You Can Make Me Dance Sing Or Anything (Even Take The Dog For A Walk, Mend A Fuse, Fold Away The Ironing Board, Or Any Other Domestic Shortcomings)“
– Najkraća pesma: Jonny Trunk and Wisbey’s The Ladies Bras, 36 sekundi
– Najduža pesma: The Orb „Blue Room“, 39 minuta 57 sekundi
– Posebna „anomalija“ : Pesma „SOS“ grupe Abba jedina je kod koje su i izvođač i naziv pesme palindromi
PROČITAJTE JOŠ:
IN Medija