Građani nezadovoljni profesionalnim upravnicima zgrada

Ubrzo nakon primene Zakona o stanovanju i održavanju zgrada odnosno postavljanja profesionalnih upravnika dolaze i prvi problemi.

Građani su počeli da se žale na upravnike koji vode previše zgrada smatrajući da zbog toga nije moguće da se upravnik posveti problemima svim stambenim objektima podjednako i na vreme.

Anketirani građani Inđije, 80 odsto njih, smatra da bi probleme stambene zajednice bolje rešavali upravnici iz redova samih stanara.

Zgrade niču, upravnici odlaze

S obzirom na veliki broj novoizgrađenih stambenih zgrada u Inđiji se ukazala potreba za veći brojem profesionalnih upravnika. Na samom početku primene Zakona o stanovanju i održavanju zgrada bio je samo jedan upravnik na čitavu opštinu Inđija dok su naknadno bila još dva.

Ta tri upravnika se prema anketi koju je sprovela IN Medija nisu pokazala kao adekvatno rešenje za probleme vlasnike stanova.

Najčešći odgovori građana Inđije su bili

– Ništa nije ni rešavao dok se pojavljivao.

– Ni jedan problem nije rešen

– Ni jedan problem nije mogao da reši,jer ne zastupa interese stanara zgrade

Na pitanje „Koliko ste zadovoljni radom profesionalnog upravnika?“ najšešći odgovor je bio negativan.

– Nula, jer ga ni nemamo a raluni stižu redovno. – navode građani Inđije.

Ono što ne odgovara građanima to je činjenica da nema ograničenje koliko zgrada upravnik može da vodi. Međutim, ni samo profesionalni upravnici se nisu snašli u Inđiji. Jedan od njih, koji je bio registrovan u Beški je na kraju odustao i firmu preselio u Novi Sad.

U Inđiji trenutno postoje dva profesionalna upravnika.

Problemi samih upravnika

Iako je Zakon o stanovanju i održavanju zgrada usvojen pre sedam godina, i dalje građanima nije baš najjasnije koje su nadležnosti lokalne samouprave a koje profesionalnih upravnika i upravnika iz redova stanara.

Najbolji primer za to je očitavanje vodomera, kada je došlo do sukoba između  profesionalnih upravnika i javno komunalnog preduzeaća Vodovod i kanalizacija.

Profesionalni upravnici zgrada u Inđiji su do nedavno radili posao koji nije u njihovoj nadležnosti već je prema ranijoj opštinskoj Odluci za očitavanje vodomera u objektima kolektivnog stanovanjabio zadužen JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Zbog problema naplate potraživanja za utrošenu vodu, odgovornost se prabacivala sa jedne na drugu stranu,.

Na sednici Skupštine opštine Inđija, prilikom usvajanja izmene Odluke o javnom vodovodu, direktor JKP Vodovod i kanalizacija, Dragoljub Trifunović tada je rekao da „dok se nisu pojavili profesionalni upravnici , sistem naplate za utrošenu vodu je funkciosao.“

– Oni kada su se pojavili, neki su dolazili u prostorije JKP Vodovod i kanalizacija da objašnajvaju kako je to moram da radim. Ovo nije samo naše iskustvo nego smo se pozabavili nekoliko meseci kako to funkcioniše. Naime, svaka zgrada ima glavni vodomer i postoji vreme kada ga mi očitavamo, ako nam se ne dostavi mi odlazimo u minus. Mi moramo da fakturišemo, što znači da mi proporcionolno rasporedimo ostalim stanovima. Što nije u redu, ja to kažem, jer ljudi koji su redovno prijavili svoje stanje treba da plaćaju i za druge. I zato postoji Odluka da svaka stambena zgrada treba da ovlasti lice koji će u vreme našeg očitavanja dostaviti i nama uredne spiskove potrošnje vode. – kazao je tada Dragoljub Trifunović.

Problem je rešen tako što je u starijim zgradama, gde je otežan pristup vodomerima koji se uglavnom nalazi u kupatilima, potrošnja vode ubuduće biti obračunavana po članu domaćinstva.U novijim zgradama upravnici ili Skupštine stanara biće u obavezi da opredele lice koje će „Vodovodu“ blagovremeno dostavljati stanje na vodomeru, kako bi potrošnja vode bila precizno obračunata.

Nije ovo bio jedini slučaj kada lokalna samouprava zbog pojedinih Odluka odgovornost prebacuje na profesionalne upravnike i vlasnike stanova. Problem je takođe u slučaju remećanja javnog reda i mira, za koji vlasnici stanova optužuju ugostiteljske objekta smeštene u zgradama.

Prema opštinskoj Odluci radno vreme kafića je od do ponoći radnim danom, vikendom do 1:30 i u slučaju državnog ili verskog praznika do 2 sata iza ponoći. S druge strane, deo Odluka o kolektivnom stanovanju nalaže da je po Kućnom redu od 22 sata predviđeno vreme za odmor.

U pojedinim slučajevima bašte su smeštene na prostoru koji nije javan kao što je slučaj u Lameli 44 u centru Inđije što je dodatni problem.   

Stanari su se obraćali profesionalnom upravniku, isti se obratio lokalnoj samoupravi odnosno Odeljenju za inspekcijske poslove ali je odgovor bio da opštinska inspekcija u takvim slučajevima ne može mnogo da reaguje jer je prostor gde je smešten ugostiteljski objekat u vlasništvu stanara.

Šta je rešenje?

Građani Inđije koji su se obraćali IN Medija su navodili primere zbog čega su nezadovljni profesionalni upravnikom. Jedan od njih je i primer stanara zgrade u Jug Bogdana ulici gde su na kraju komšije rešile da odaberu komšiju koji će ih zastupati.

– Prvo nas nisu obavestili da je došlo do promene u APR-u firme dotadašnjeg upravnika a zatim se novi upravnik nije pojavljivao dva meseca iako su računi pristizali. – navodi sagovornica IN Medija.

Prema njenim rečima, novi upravnik je dodelio posao popravke krova izvođaču kome je odmah uplaćen novac iako radovi tada nisu ni počeli a da pritom nije pitao vlasnike stanova.

: Mislim da je to bila kap koja je prelila čašu, rešili smo da izaberemo komšiju koji nas sada zastupa. – kaže naša sagovornica koja je želela da bude anonimna.

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, koga je Skupština Srbije usvojila 22.12.2016,  trebalo je da omogući minimum odražavanja svake zgrade prvenstveno radi bezbednosti građana, a koje će morati da imaju upravnika.

Zakon koji je usvojen podrazumeva da stanari mogu među sobom da izaberu upravnika ili da se odluče za profesionalca. Ukoliko ne postignu dogovor, njega postavlja lokalna samouprava.

Prema Zakonu mandat upravnika traje 5 godina a kada istekne, ako se u roku od 30 dana ne izabere novi upravnik, opština uvodi prinudnog.

Međutim, postoji bitna razlika u radu profesionalnog i upravnika iz redova stanara. Profesionalni upravnik ima obavezu da dežura 24 časa, da prima prijave kvarova i da organizuje poslove hitnih intervencija, što običan upravnik iz redova stanara nije u obavezi da radi.

Ono što je pozitivno u Zakonu je to što ako profesionalni upravnik ne odgovara na zahteve građana, oni uvek mogu da ga smene.

Miodrag Blečić (IN Medija)