I vozovi ka Hrvatskoj će ići brzinom 200 km/h

Nacrt prostornog plana pruge Beograd-Šid-granica Hrvatske, deonice Stara Pazova-Golubinci-Šid i železničke pruge Inđija-Golubinci (veza sa novosadskom prugom), na javnom je uvidu.

Kako je navedeno u dokumentu koji je izradio Zavod za urbanizam Vojvodine, a na javni uvid stavio Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, koncepcija modernizacije i rekonstrukcije deonice Stara Pazova-Ruma-Šid-državna granica Hrvatske podrazumeva formiranje dvokolosečne magistralne pruge za obostrani mešoviti (putnički i teretni) saobraćaj za projektnu brzinu vozova do 200 km/h, dok je deonica pruge Inđija–Golubinci projektovana kao dvokolosečna (dodavanjem novog koloseka) za projektne brzine od 120 km/h, kao najracionalnije rešenje, prenosi eKapija.

Trase pruge Stara Pazova-Šid-granica je dužine 84,2 km, dok dužina pruge Inđija-Golubinci iznosi 4,2 km.

„U cilju racionalizacije troškova izgradnje i nivoa usluge, a usled prostornih ili drugih ograničenja, nije bilo moguće ostvariti brzinu od 200 km/h na kompletnoj deonici. U zoni stanice Ruma i Šid usvojena je brzina do 160 km/h, dok je u zoni stanice Sremska Mitrovica usvojena brzina do 120 km/h. Na delu trase Stara Pazova-Golubinci i Inđija-Golubinci usvojena je brzina do 160 km/h odnosno 120 km/h“, objašnjava se u planu.

 S druge strane, s obzirom da se pruga Stara Pazova-Šid-granica nadovezuje na prugu koja vodi ka Zagrebu, a da je pruga u Hrvatskoj predviđena za brzine do 160 km/h sa razmakom koloseka od četiri metra, na delu pruge od stanice Šid do granice zadržana je pomenuta projektna brzina, pre svega zbog međukolosečnog rastojanja.

Rekonstrukcija kreće od stanice Stara Pazova.

 Projektnim rešenjem, na kompletnoj trasi predviđeno je sedam stanica i jedna mimoilaznica. Postojeće lokacije stanica su zadržane, osim stanice Voganj koja je projektovana kao mimoilaznica. Sve stanice će biti rekonstruisane. U planu je i izgradnja žičane zaštitne ograde duž kompletne trase, kao i u stanicama, sve do zone samih staničnih zgrada i platoa.

Navodi se da su planskim rešenjima za zaštitu prirode veoma važna dva planirana nadvožnjaka (ekološki mostovi) za prelaz krupne divljači. Ovi alternativni prelazi se prave iznad infrastrukturnih objekata kako bi se što manje remetio način života divljači i sprečilo njihovo istrebljenje.

 Detaljnije o pruzi čitajte OVDE.

Izvor: eKapija

IN Medija