Inđija domaćin Klimatske kafane: razgovor sa klimatologom dr Vladimirom Đurđevićem

Ovo nije predavanje, već razgovor otvoren za sve koji žele da učestvuju. Nije potrebno nikakvo predznanje – svako pitanje i svaka dilema su dobrodošli.

Ideja je da se razgovara o tome kako klimatske promene utiču i kako će uticati na život u Inđiji i okolnim mestima u narednim godinama. Da li postoji nešto što možemo da uradimo da umanjimo njihove negativne posledice, da se na neki način zaštitimo ili prilagodimo?

Gost Klimatske kafane biće dr Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu i jedan od naših najpoznatijih klimatologa.

Vladimir Đurđević je redovni profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Njegova oblast istraživanja je numeričko modeliranje klime, analiza klimatskih podataka, procena rizika i ranjivosti i analiza prilagođavanja na klimatske promene. Trenutno vodi projekat EXTREMES. Suosnivač je inicijative Green Art Incubator i saradnik na portalu Klima101. U slobodno vreme crta, promoviše otvorene podatke i slobodan softver.

Zašto klimatska kafana

Razgovori o klimatskim promenama najčešće se vode u stručnim krugovima – na konferencijama, predavanjima, radionicama, panelima i okruglim stolovima. To su mesta na koja većina ljudi koja se time ne bavi profesionalno retko ima pristup ili često ni ne zna da se takvi razgovori održavaju.

Uz to, jezik tih prostora neretko je previše stručan i samim tim teško razumljiv svima van tih krugova. Upravo zbog toga u tim raspravama često izostaje ugao koji je možda i najvažniji – ugao „običnih“ ljudi, svih nas koji možda ne znamo dovoljno o toj temi, ali svakodnevno živimo posledice klimatskih promena.

Već sada, klimatske promene utiču na gotovo svaki deo naših života, iako toga možda nismo uvek svesni. Od poljoprivrede i lokalne ekonomije, preko zdravstva, urbanizma i arhitekture, pa sve do cena u prodavnicama, kvaliteta sna tokom vrućih leta, alergijskih sezona koje traju sve duže ili jednostavno toga koliko nam je prijatno da prošetamo gradom u podne.

Klimatske promene nisu apstraktna pretnja budućnosti – one su već deo svakodnevice, često na načine koje retko povezujemo sa globalnim zagrevanjem.

Kako je nastala ideja

Ideja o Klimatskoj kafani nastala je tokom Škole klimatskog novinarstva za mlade novinarke i novinare, koju je prošle godine pokrenuo tim novinara i naučnika, među kojima je i profesor Vladimir Đurđević.

Jedna od obuka održana je na Srebrnom jezeru, gde je profesor Đurđević trebalo da održi predavanje o klimatskim promenama u popularnoj kulturi – u filmovima, muzici i knjigama. Tada se pojavila ideja da se takav razgovor ne održi u klasičnoj hotelskoj sali, već na mestu gde ljudi inače provode vreme.

Kako objašnjava novinar i jedan od organizatora Klimatske kafane, Ilir Gaši, ideja je nastala iz želje da se razgovori o klimatskim promenama približe ljudima van stručnih krugova.

-Prošle godine smo pokrenuli Školu klimatskog novinarstva za mlade novinarke i novinare. Jednu obuku smo držali u hotelu na Srebrnom jezeru i profesor Đurđević je trebalo da održi predavanje polaznicima o klimatskim promenama u popularnoj kulturi – u filmovima, muzici, knjigama. Kako je Veliko Gradište praktično na nekoliko minuta od Srebrnog jezera, setio sam se kafe-picerije Prima, koja je na mnogo načina društveni centar tog grada. Pomislio sam – zašto to predavanje ne bismo održali tamo, umesto u nekoj sterilnoj hotelskoj sali, i omogućili da se uključe i ljudi iz mesta, a ne samo polaznici obuke.- kaže Gaši.

On dodaje da je upravo taj događaj bio početak ideje o Klimatskoj kafani.

-Prošlo je odlično i tu se rodila ideja da razgovore o klimatskim promenama prenesemo na mesta gde ljudi inače provode vreme – u opuštenoj atmosferi, bez pametovanja i stručnog žargona, da svi zajedno pričamo o tome šta su klimatske promene i kako utiču na naše živote.- navodi Gaši.

Kafane su širom Balkana oduvek bile mesta susreta, razgovora, rasprava i novih ideja. Za stolom su svi jednaki i svako ima pravo da kaže svoje mišljenje.

Osim Inđije, plan je da Klimatska kafana ove godine obiđe još tri mesta u Srbiji, a organizatori su otvoreni i za predloge gde bi naredni razgovori mogli da se održe. Dugoročna ideja je da ova inicijativa u narednim godinama obiđe što više manjih mesta širom zemlje.