Inđija: Porez na imovinu poskupljuje u 2026. od 5 do 16%

Nove prosečne vrednosti nepokretnosti koje je opština Inđija usvojila za 2026. godinu pokazuju da je porez na imovinu u većini kategorija porastao u odnosu na prošlogodišnje iznose. Analiza IN Medije pokazuje da su poskupljenja prisutna u gotovo svim vrstama nepokretnosti u sve četiri zone, dok su tek pojedine stavke zadržale istu cenu.

Prva zona: rast u svim ključnim kategorijama

Najveći porast beleži građevinsko zemljište, koje je skočilo sa 3.405 na 3.958 dinara po kvadratu – povećanje od oko 16%.

Cene stanova su više za oko 8%, odnosno sa 128.008 porasle su na 138.617 dinara. Sličan rast beleži i cena poslovnih objekata, koja je skočila sa 128.082 na 138.725 dinara – oko 8,3%.

Kuće za stanovanje povećane su za oko 5,2%, dok su garaže i pomoćni objekti porasli za oko 5,1%.

U ovoj zoni nijedna kategorija nije zabeležila pad.

Druga zona: takođe rast, posebno kod stanova i poslovnih prostora

Građevinsko zemljište u drugoj zoni poraslo je sa 1.135 na 1.210 dinara – oko 6,6%.
Poljoprivredno zemljište beleži nešto manji rast, sa 169 na 177 dinara (4,7%).

Stanovi su poskupeli najviše u ovoj zoni: sa 113.237 skočili su na 123.220 dinara – rast od gotovo 9%.

Poslovni objekti su takođe značajno porasli – sa 126.972 na 137.401 dinar (oko 8,2%).
Kuće za stanovanje imaju rast od oko 5,4%, dok su garaže porasle za oko 4,2%.

Jedina kategorija bez promene je „drugo zemljište“, koje i dalje iznosi 0 dinara.

Treća zona: umerena poskupljenja, ali bez iznenađenja

U trećoj zoni rast je umeren, ali prisutan u svim kategorijama osim „drugog zemljišta“.

Građevinsko zemljište povećano je za oko 5,4%, poljoprivredno za oko 4,7%, dok su stanovi porasli za oko 2,5%, što je najmanji rast među zonama.

Cena kuća porasla je za oko 3,6%, a poslovnih objekata oko 6,3%. Garaže imaju rast od oko 4,5%, dok je šumsko zemljište ostalo na istom nivou – 79 dinara.

Vikend zona: najveći skok kod kuća i poslovnih objekata

U vikend zoni, koja poslednjih godina dobija na popularnosti, rast je vidljiv u skoro svim kategorijama.

Građevinsko zemljište poraslo je sa 541 na 589 dinara – oko 8,9%.
Poljoprivredno zemljište blago je poskupelo (159 → 167 dinara), oko 5%, dok je šumsko zemljište ostalo nepromenjeno.

Najveći rast beleže kuće za stanovanje, koje su sa 73.954 skočile na 78.959 dinara – oko 6,8%.

Poslovni objekti porasli su sa 85.903 na 94.990 dinara – oko 10,6%, što je najveći procentualni skok u ovoj zoni.

Garaže su takođe poskupele, oko 7,8%.

Porezi rastu – od umerenih do skoro dvocifrenih procenta

Uporednom analizom jasno je da su sve zone zahvaćene poskupljenjima, a najveće povećanje zabeleženo je kod:

• poslovnih objekata u vikend zoni (10,6%),
• stanova u drugoj zoni (9%),
• građevinskog zemljišta u vikend zoni (8,9%),
• poslovnih i stambenih objekata u prvoj zoni (oko 8%).

Kategorije koje nisu menjane: drugo zemljište (u svim zonama), šumsko zemljište u trećoj i vikend zoni.

U praksi, ovo znači da će većina građana, posebno u prvoj i drugoj zoni, naredne godine plaćati nešto veći porez na imovinu, dok oni sa objektima u vikend zoni mogu očekivati i znatno veći iznos.