Inđija se odrekla Kenedija krajem marta 1993. godine

Dok u svetskim gradovima i varošicama veoma retko menjaju nazive ulica i trgova, u Srbiji je u odnosu na ostatak sveta to redovna praksa.

Početkom devedesetih kada je nacionalizam počeo da preovladava nad zdravim razumom, među prvim „žrtvama“ su bile ulice gradova. Tadašnja vlast se svim silama trudila da izbriše istoriju i stvori neku novu, podobniju. Taj trend, na samom početku raspada bivše Jugoslavije, nije zaobišao ni opštinu Inđija.

Pre tog nesretnog vremena, ulice  su najčešće dobijale imena po značajnim datumima, geografskim pojmovima, političarima, javnim ličnostima, ali i manje poznatim osobama. Pored činjenice, da su „svoje“ ulice izgubili heroji Narodnooslobodilačnog rata, u Inđiji su izgubili ulicu i lićnosti koje u suštini nisu imale mnogo veze sa ovom sremskom varoši iako su stanovnici ulice sa njihovim imenom sa ponosom izgovarali adresu stanovanja.

Jedan od onih koji je izgubio ulicu u Inđiji je i Džon Kenedi, najmlađi predsednik SAD na koga je izvršen atentat 22. novembra 1963. godine.Zvanična verzija je da ga je ubio bivši marinac Li Harvi Osvald u Dalasu, prilikom zvanične političke posete Teksasu, mada postoje sumnje da se radi o zaveri. Bilo kako bilo, sećanje na njega je Inđija ubila na 29. marta 1993. godine.

Nije bio Kenedi jedini koji je „izgubio“ ulicu u Inđiji te 1993. godine. Krajem marta tačnije 29. marta 1993. godine ulicu sa svojim imenom su izgubili i Boris Kidrič, Matija Gubac, Ivo Lola Ribar, Moše Pijade ali i doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito.

Trg u samom centru grada  nosio je ime Podunavskog partizanskog odreda ali je tog 29. marta 1993. godine  lokalna vlast rešila da promeni naziv u Trg Slobode. Tužan je podatak da je rat u to vreme bio na svega stotinak kilometara od samog trga.

IN Medija