Izbori za manjinske nacionalne savete bi trebalo da budu raspisani u septembru
Predstojeći izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina u 2026. godini otkrivaju dvostruku stvarnost: i dalje visoku autonomiju i ogromna javna sredstva za manjinske savete, ali slab mehanizam kontrole i prepreke za obične članove zajednice da neposredno učestvuju u odlučivanju.
Podeli vest:
Redovni izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina biće raspisani tokom 2026. godine, u skladu sa zakonom, a bez ikakvih izmena u izbornim pravilima u odnosu na prethodni ciklus, potvrđeno je za Storyteller iz Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Kako navode iz Ministarstva, mandat poslednjeg konstituisanog nacionalnog saveta ističe 18. decembra 2026. godine, te će odluka o raspisivanju izbora biti doneta najmanje 120, a najkasnije 90 dana pre tog datuma, dok sami izbori moraju biti održani najkasnije 15 dana pre isteka mandata.
Ovi izbori, navodi portal, biće peti po redu redovni izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina od uvođenja neposrednog izbornog sistema.
Prvi neposredni izbori održani su u junu 2010. godine, a od tada se izborni ciklus ponavlja na svake četiri godine.
–Nije bilo nikakvih zakonskih promena vezano za postupak raspisivanja i održavanja izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina – navode iz Ministarstva, naglašavajući da će se i naredni izbori sprovoditi po istim pravilima kao i prethodni.
Da li će se izbori za pojedine nacionalne savete održati neposredno ili putem elektorske skupštine zavisi od broja birača upisanih u poseban birački spisak određene nacionalne manjine.
Ključni kriterijum je odnos tog broja prema ukupnom broju pripadnika manjine prema poslednjem popisu stanovništva.
Neposredni izbori održavaju se ukoliko je, 24 časa pre raspisivanja izbora, u poseban birački spisak upisano više od 40 odsto pripadnika nacionalne manjine u odnosu na popisne podatke. U tu svrhu, Ministarstvo privremeno zaključuje posebne biračke spiskove upravo 24 časa pre raspisivanja izbora.
–S obzirom na to da se ovaj podatak utvrđuje neposredno pred raspisivanje izbora, u ovom trenutku nije moguće dati konačan odgovor da li će izbori za pojedine savete biti neposredni ili elektorski – poručuju iz Ministarstva.
Prema poslednjem, zvaničnom Popisu stanovništva 2022., u Srbiji živi 41.730 Slovaka kao pripadnika slovačke nacionalne manjine.
To znači da bi za neposredne izbore Nacionalnog saveta Slovaka, 24 časa pre raspisivanja izbora,u poseban birački spisak trebalo da bude upisano više od 40% od ukupnog broja birača, odnosno oko 16 692 lica koja imaju pravo glasa.
Ukoliko se to ostvari, izbori za Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine (NSSNM) mogli bi se organizovati neposredno. Ako taj prag ne bude dostignut, izbor članova NSSNM moraće da se sprovede putem elektorske skupštine.
Ne postoji „minimalan broj“ upisanih birača
Kada je reč o minimalnom broju upisanih u poseban birački spisak, iz Ministarstva ističu da takav kriterijum nije pravno relevantan. Važeći propisi ne predviđaju minimalan broj osoba koje moraju biti upisane u poseban birački spisak kako bi se izbori održali. Međutim, zakon precizira uslove za obrazovanje posebnog biračkog spiska: zahtev za njegovo formiranje mora da podrži najmanje 5 odsto punoletnih pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu, s tim da taj broj ne može biti manji od 300 osoba.
–Obrazovanje posebnog biračkog spiska i upis u taj spisak dve su odvojene radnje – naglašavaju iz Ministarstva. Jednom kada se formira, poseban birački spisak je stalan, redovno se ažurira i zasniva na principu dobrovoljnosti.
Upis u poseban birački spisak vrši se isključivo na lični zahtev.
–Svaki građanin sa biračkim pravom, pripadnik nacionalne manjine, može na posebnom obrascu pisanim putem zatražiti upis u poseban birački spisak – poručuju iz Ministarstva.
Šta su manjinski nacionalni saveti i zašto su važni
Nacionalni saveti predstavljaju tela manjinske samouprave kojima su zakonom poverena javna ovlašćenja u oblastima obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma.
U praksi, to znači da nacionalni saveti imaju značajnu ulogu u očuvanju identiteta nacionalnih manjina, ali i u donošenju odluka koje direktno utiču na svakodnevni život zajednice.
Oni učestvuju u upravljanju školama, kulturnim ustanovama i medijima na jeziku nacionalne zajednice, daju mišljenja prilikom izbora direktora i usvajanja programa rada, predlažu nastavne programe i udžbenike, kao i kulturne manifestacije od posebnog značaja. Nacionalni saveti odlučuju i o simbolima i praznicima nacionalne manjine, te imaju pravo da iniciraju izmene propisa i ukažu nadležnim institucijama na povrede manjinskih prava.
Manjinskim nacionalnim savetima ostavljen visoki stepen autonomije, bez velike odgovornosti i obaveze polaganja računa za svoj rad
Rad nacionalnih saveta finansira se iz republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta, kao i iz donacija i drugih izvora. Sredstva iz republičkog budžeta raspodeljuju se po kombinovanom modelu: 30 odsto sredstava deli se ravnomerno svim nacionalnim savetima, dok se 70 odsto raspoređuje srazmerno broju pripadnika nacionalne manjine, prema poslednjem popisu stanovništva.
Zakon predviđa obavezu donošenja finansijskih planova, redovno izveštavanje i revizije, a u slučajevima nenamenskog trošenja sredstava moguće su i sankcije, uključujući obustavu finansiranja. Upravo zbog obima ovlašćenja i javnih sredstava kojima raspolažu, izbori za nacionalne savete imaju značaj koji prevazilazi simboličku reprezentaciju manjinskih zajednica.
Predstojeći izborni ciklus tako će, bez promena u pravilima, ponovo otvoriti pitanje političke participacije nacionalnih manjina, ali i važnosti informisanosti i pravovremenog upisa u posebne biračke spiskove – ključnog uslova za neposredno odlučivanje o sastavu nacionalnih saveta.
Podeli vest:
