Koja kafa će od 31. maja smeti da nosi naziv „kafa“

Poslednjeg dana maja više nijedna „kafa“ na policama u trgovinama neće smeti da nosi taj naziv ukoliko u njoj ima makar i zrno neke žitarice, soje, graška, žira, leblebije ili cikorije. Ovakve mešavine na ambalaži će nositi nazive „proizvod na bazi kafe“ ili „proizvod na bazi“ – cikorije, soje… Skrob, koji sada može da se nađe kao sastavni deo „kafe“, od 31. maja biće – potpuno zabranjen, piše N1.

Novi Pravilnik o kvalitetu sirove kafe, proizvoda od kafe, surogata kafe i srodnih proizvoda usvojen je još u decembru 2020. godine, ali njegova primena odložena za 31. maj 2022. kako bi proizvođači imali vremena da usaglase svoju proizvodnju sa novim pravilima i prilagode se novom načinu deklarisanja. Doduše, istim pravilnikom je predviđena i mogućnost da „proizvodi koji su deklarisani, odnosno označeni do dana početka primene ovog pravilnika, a koji ne ispunjavaju propisane uslove, mogu biti u prometu do isteka roka trajanja“, što bi značilo da će, u praksi, ipak na trgovinskim rafovima i u junu moći da se pronađe poneka „zalutala“ kafa – koja to više nije.

Koliko proizvođača će smeti da ostavi na ambalaži svojih proizvoda oznaku „kafa“ za sada je nepoznanica. Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na ova pitanja portala N1, upućena još 3. maja, odgovori nisu stigli ni dve nedelje kasnije.

N1 prenosi da uz novi način označavanja, novim pravilnikom definiše se kvalitet kafe i proizvoda od kafe, ali i reguliše tačan spisak sastojaka koji smeju da se dodaju u proizvode od kafe.

Predviđaju se dva načina označavanja, i to u zavisnosti da li je udeo mlevene kafe u konkretnom proizvodu veći ili manji od 50 odsto.

Proizvod na bazi kafe, ili na bazi zamene

Ako je udeo pržene mlevene kafe u mešavini veći od 50 odsto, proizvod će nositi naziv „Proizvod na bazi kafe sa (na primer) sojom„.

Ako je, pak, udeo pržene mlevene kafe u mešavini manji od 50 odsto, takav proizvod neće smeti da nosi oznaku da je na bazi kafe, već će imati naziv „Proizvod na bazi (na primer) soje sa kafom„.

Ovakvi nazivi moraju da budu vidljivi na ambalaži.

Pravilnik definiše i šta predstavlja zamenu za kafu.

Pa se, tako, kao sirovine za proizvodnju zamene za kafu upotrebljavaju: ječam, raž, pšenica, ječmeni slad i slad drugih žitarica, cikorijino korenje, rogač, slanutak (naut), grašak, žir, neestrahovani rezanci šećerne repe, mahunarke i soja. Zamenama za kafu mogu se dodavati: šećer, skrobni sirup, melasa sa najmanje 50 odsto šećera, jestiva biljna ulja i drugi dodaci.

„Zamena za kafu je proizvod dobijen prženjem plodova i delova jestivih biljaka bogatih skrobom, šećerima i inulinom. Kuvanjem ili rastvaranjem u vodi tih proizvoda dobija se napitak“, pojašnjava se u Pravilniku.

IN Medija

Možda te zanima: