Manji ili viši, mršaviji ili deblji… Kako ćemo izgledati za milion godina?

Da bismo razumeli našu buduću evoluciju, moramo se osvrnuti na prošlost. Hoće li naši potomci biti kiborzi sa hi-tech implantima, udovima koji mogu ponovno izrasti i kamerama umjesto očiju kao u nekom Sci-fi romanu? Hoćemo li postati manji ili viši, mršaviji ili deblji ili čak imati drugačije crte lica i boju kože? To su pitanja na koja je pokušao da odgovori BBC.

Da bismo razmotrili odgovor na ovo pitanje, vratimo se milion godina unazad i proverimo kako su ljudi tada izgledali. Za početak, homo sapiens nije postojao. Pre milion godina verovatno je postojalo nekoliko različitih vrsta ljudi, uključujući homo heidelbergensis, koji je bio sličan homo erectusu i modernim ljudima, ali imao je primitivniju anatomiju od kasnijeg neandertalca.

– Možda bismo mogli evoluirati da budemo manji, kako bi našim telima bilo potrebno manje energije, što bi bilo zgodno na prenaseljenoj planeti – kaže Thomas Mailund, vanredni profesor bioinformatike na Univerzitetu Aarhus u Danskoj,

Život s mnogo ljudi je novo stanje kome se ljudi moraju prilagoditi. Kada smo bili lovci sakupljači, imali smo pregršt interakcija na dnevnoj bazi. Mailund smatra da bismo se mogli razvijati na načine koji bi nam pomogli da se nosimo sa sve većom svetskom populacijom. Pamćenje imena ljudi, na primer, moglo bi postati puno važnija veština.

– Implantat u mozgu omogućio bi nam da zapamtimo imena ljudi. Znamo koji su geni uključeni u izgradnju mozga koji je dobar u pamćenju imena ljudi. To ustvari više nije biološko pitanje, već tehnološko – rekao je on.

Trenutno ljudi imaju implante za fiksiranje problematičnog dela tela, kao što su pejsmejkeri ili veštačkiu kuk. Možda će se u budućnosti implanti koristiti samo za poboljšanje ljudi.

Osim moždanih implantata, delove tehnologije bi možda postali i vidljivi deo našeg izgleda, kao veštačkog oka s kamerom koja može čitati različite frekvencije boja i vizualnih prikaza.

Dizajniranje dece

Naučnici već imaju tehnologiju za promenu gena embriona, iako je ta tema i dalje strahovito kontroverzna i niko ne može ni da pretpostavi šta će se sledeće dogoditi. Mailund smatra da bi se u budućnosti mogao desiti i etički preokret, u kome bi bilo neetički ne menjati određene gene. Promena embriona može uticati i na izgled deteta, pa će možda ljudi izgledati onako kako njihovi roditelji žele.

Sada imamo genetske uzorke kompletnih genoma ljudi širom svijeta, pa genetičari stiču bolje razumevanje genetske varijacije i kako je ona strukturisana u ljudskoj populaciji. Ne možemo tačno predvideti kako će se promeniti genetska varijacija, ali naučnici u području bioinformatike traže demografske trendove kako bi nam dali neku ideju.

Hodgson predviđa da će urbana i ruralna područja genetski postati sve raznolikija.

– Sve migracije dolaze iz ruralnih područja u gradove, tako da dolazi do povećanja genetske raznolikosti u gradovima i smanjenja u ruralnim područjima – rekao je Hodgson.

Ljudi će vremenom biti tamniji

Neke se grupe ljudi razmnožavaju većim ili nižim stopama. Populacija se u Africi brzo širi, pa se ti geni povećavaju na višoj frekvenciji na nivou globalne populacije. Područja svetle boje kože reprodukuju se nižim stopama. Iz tog razloga će boja kože iz globalne perspektive postati tamnija, predviđa Hodgson.

– Gotovo je sigurno da je tamna boja kože sve učestalija na globalnom nivou u odnosu na svetlu boju kože. Očekivao bih da će prosečna osoba za nekoliko generacija imati tamniju boju kože nego sada – rekao je Hodgson.

A šta je s prostorom? Ako ljudi ipak kolonizuju Mars, kako bismo tada izgledali? S nižom gravitacijom, mišići našeg tela mogli bi promeniti strukturu. Možda ćemo imati duže ruke i noge. Kako bismo se prilagodili hladnijoj klimi, možda postanemo deblji, dlakaviji, kao naši neandertalski preci?

Ne možemo sa sigurnošću znati odgovor, ali sigurno je da se ljudske genetske varijacije povećavaju.

Širom sveta svake godine nastaju po dve nove mutacije za svaki od 3,5 milijardi parova baza u ljudskom genomu, kaže Hodgson.

To je prilično neverovatno – ali malo je verovatno da ćemo za milion godina izgledati isto.

Izvor: BBC/ N1
Naslovna fotografija: Cottonbro Studio
Radovan Nikolić (IN Medija)

PROČITAJTE JOŠ: