Marko Vidojković: Od dva istaknuta slučaja ugroženih pisaca u Evropi, ja sam živ a koleginica Viktorija Amelin ne

Na Svetski dan poezije, održana je  debata pod nazivom „Rat, cenzura i progon: Međunarodna lista slučajeva PEN 2023/2024 – virtuelno lansiranje. Na debati je predstavljen i godišnji dokument i međunarodna lista PEN slučajeva – prekršaja protiv pisaca beletristike i publicistike, izdavača, novinara, akademika, pesnika, dramskih pisaca, tekstopisaca i prevodilaca – svakoga ko radi sa pisanom rečju. 

U ovom izveštaju se navodi da on obuhvata i dokumentuje 122 slučaja pisaca koji se širom sveta suočavaju sa uznemiravanjem, hapšenjem, nasiljem i čak smrću. Ovo uključuje 26 zatvorenih lica, 23 privedena, 22 uznemiravane, 14 na suđenju, 8 ubijenih i 6 koji se suočavaju sa sudskim uznemiravanjem i pretnjama smrću, između ostalog. Pregled po regionima pokazuje da Afrika ima 14 slučajeva, Amerika 36, Azija/Pacifik 24, Evropa i Centralna Azija 32, a Bliski istok i Severna Afrika 16.

Među obuhvaćenim slučajevima neslavno mesto na listi najugroženijih nalazi se srpski pisac i novinar Mrko Vidojković, koji je od strane Pen centra, prepoznat kao jedan od dva istaknuta slučaja ugrožavanja pisaca u Evropi. Posebno zabrinjava činjenica da je druga spisateljica Viktorija Amelina nastradala 1. jula prošle godine prilikom prikupljanja svedočenja žrtava rata i preživelih u cilju objavljivanja knjige.

Foto: PEN Internacional

Na debati koja je održana u četvrtak 21. mata Marko Vidojković je bio jedan od četiri govornika. Vidojković je učesnicima predstavio metode kako se vrše maltretiranja prouzrokovana javnom rečju.

Vidojkovićev slučaj oslikava situaciju u Srbiji i sa Pen centar (koji štiti pisce) kao i organizacijom Safe Journalist (bezbedni novinari) prošireno je „delovanje“ te su na ovaj način zaštićeni i novinari. Vidojković ističe da pisci u Srbiji ćute a da su novinari najugroženiji.

 Prema njegovim rečima na panelu je detaljno opisivao svoj „slučaj“  višegodišnjih, neprekidnih i svakodnevni kampanja režima i medija koji su pod „uređivačkom kontrolom“ režima. Vidojković ističe da je do detalja opisao „pakao od života i opisao svima“ ali da niko od prisutnih nije bio iznenađen. To su metodi, kako tvrdi, koji se primenjuju u autokratskim društvima i pod autkratskim vođama poput Erdogana, Orbana, Putina i Vučića.

-Cilj izlaganja je bilo isticanje činjenice da taj tretman traje 10 godina, a u poslednje 4 godine postaje opasno po život. Evropska i međunarodna zajednica je to primetila tek u poslednjih godinu dana. Mi nemamo nikakvu odbranu osimdomaće javnosti i međunarodne javnosti. Čim ne bude u vidokrugu narednih izbora režim će svojim odnosom dovesti do građanskih sukoba. – kaže za IN Medija pisac i novinar Marko Vidojković.

On navodi da su pristalice režima sve ogoljenije i sve surovije te da glasači vladajuće stranke nemaju ideologiju osim one da se suprotstave neistomišljenicima mimo okvira zakona, agresivno i ugnjetavački.

– Onaj ko podržava vlast, podržava i mafiju. Postoji samo Oskar ili Glavni šef. To nije dobro, ima puno ljudi koji iz straha ili iz ljubavi prema mafiji podržavaju mantru kao u doba Slobodana Miloševića. – kaže Vidojković.

Podsećamo da je Marko Vidojković, početkom prošle godine, na inicijativu Međunarodnog PEN centra, relociran na sigurnu lokaciju. Procena bezbednosti koju je izradila ova globalna organizacija za zaštitu pisaca, zahtevala je da se urgentno obezbedi sigurna lokacija van zemlje, za ovog pisca i medijskog radnika. I pored tih ograničenja Vidojković je nastavio da radi emisiju „Dobar, loš, zao“ sa Nenadom Kulačinom i da piše svakodnevno kolumnu u dnevnom listu Danas. Devet meseci je proveo u relokaciji sa suprugom. Vratio se u Srbiju decembra 2023. godine pred izbore.

– Imao sam grižu savest i vratio sam se u „rov“ sa ostalim kolegama. Moj slučaj, tako predstavljen i zaštićen od strane Pena i brojnih međunarodnih organizacija uticao je da režimske kampanje utihnu. U vreme povratka osećao sam se sigurnije nego pre relokacije. Imam mogućnost da u budućnosti budem relociran jer sam u stalnom kontaktu sa više međunarodnih organizacija koje bi mi pomogle u slučaju potrebe za ponovnom relokacijom. Relociraću se ukoliko opet dođe do toga da zbog lične bezbednosti ne budem mogao da se krećem, ali ću kao i prošli put nastaviti da radim. – objašnjava Vidojković.

Pored Vidojkovića u predstavljenom izveštaju nalazi se i slučaj srpskog socijologa i profesora Filozofskog fakulteta Jove Bakića, u čiju je zaštitu stao PEN a nakon čega su napadi i pretnje utihnule.

Globalna cenzura se nastavila tokom 2023. godine usred eskalacije konflikata. Izveštaj se bavi trajnom agresivnim ratom Ruske Federacije protiv Ukrajine, naglašavajući uticaj oružanih sukoba na književnu i umetničku zajednicu. Obnovljene tenzije ugrozile su mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, gde su se pisci suočavali sa nizom izazova koji imaju za cilj da umute njihovo mišljenje i kritičko izveštavanje.