Medijska udruženja: Izmene ključnih zakona sprovedene netransparentno, preti dalja erozija slobode medija
NUNS, ANEM i Lokal pres izrazila su duboku zabrinutost zbog načina na koji je sproveden proces izmena tri ključna zakona iz oblasti informisanja – Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima.
Podeli vest:
Kako navode u zajedničkom saopštenju, predlozi izmena koje je Vlada Srbije usvojila, a koje je Odbor za kulturu i informisanje Skupštine već potvrdio, doneti su kroz „neprihvatljivo ubrzan postupak, bez transparentnosti i javne rasprave, pod izgovorom usklađivanja sa preporukama Evropske komisije“.
–Proces koji traje više od godinu i po dana, doveden je u završnu fazu mimo demokratskih standarda. Ministarstvo informisanja je tek krajem 2024. godine reagovalo na komentare iz Brisela, dostavljene još decembra 2023, formirajući radne grupe koje su radile bez uvida u aktuelne verzije nacrta. – stoji u saopštenju.
Udruženja upozoravaju da su njihovi zahtevi za organizovanjem javne rasprave odbijeni, dok pojedine izmene zakona, posebno u oblasti javnih nabavki i vlasništva u medijima, ostaju duboko problematične i predstavljaju korak unazad za medijske slobode.
Iako su predlozi izmena članova koji se tiču pretpostavke nevinosti i izveštavanja o krivičnim postupcima usvojeni u skladu s sugestijama NUNS-a, ANEM-a i Lokal presa, ostali delovi zakonskog paketa i dalje otvaraju prostor za zloupotrebe, posebno kada je reč o javnim nabavkama i državnom vlasništvu u medijima.
–Vraćanje države u vlasništvo nad medijima nije u skladu sa Medijskom strategijom. Član 39a Zakona o javnom informisanju uvodi obaveze za medije u (neposrednom ili posrednom) vlasništvu državnih subjekata poput Telekoma, ali bez nezavisnog nadzora i mehanizma sankcionisanja. – navodi se u saopštenju.
Dodaju da se oslanjanje isključivo na samoregulaciju u takvim slučajevima „ne može smatrati garancijom uređivačke nezavisnosti, već legalizacijom političkog uticaja“.
Iako su pojedine izmene Zakona o javnim medijskim servisima ocenjene kao pozitivne, udruženja ističu da su one suštinski nedovoljne. Ključni problemi, poput koncentracije moći u rukama generalnog direktora i formalne uloge Programskog saveta, ostaju nerešeni.
–Nova pravila o budžetskom finansiranju javnih servisa ostavljaju prostor za zloupotrebe, posebno zbog nejasnih termina poput ‘projekata od posebnog društvenog značaja’, koji mogu biti zloupotrebljeni za politički pritisak.- navode udruženja.
Zabrinutost je iskazana i zbog ignorisanja predloga za unapređenje Zakona o elektronskim medijima, posebno u delu koji se odnosi na regulaciju izborne kampanje.
–Funkcionerske kampanje, prikriveno političko oglašavanje i politički marketing i dalje nisu obuhvaćeni zakonodavnim okvirom, iako su to fenomeni koji ozbiljno narušavaju ravnopravnost tokom izbora. – upozoravaju NUNS, ANEM i Lokal pres.
Na kraju saopštenja, medijska udruženja pozivaju sve relevantne institucije da hitno preduzmu konkretne korake u cilju uspostavljanja fer i transparentnog medijskog okruženja u skladu sa evropskim standardima.
Podeli vest:
