Mihajlović: Posle poskupljenja struje račun prosečnog domaćinstva biće veći za 320 dinara
Razlika u računu za struju jednog prosečnog domaćinstva će nakon poskupljenja električne energije i naknade za obnovljive izvore energije biti oko 320 dinara, rekla je Tanjugu ministarka Zorana Mihajlović. Ona je ocenila da do sada nije bilo dovoljno ulaganja u izgradnju novih postrojenja kao ni održavanje i unapređivanje postojećih i da će za to sada […]
Razlika u računu za struju jednog prosečnog domaćinstva će nakon poskupljenja električne energije i naknade za obnovljive izvore energije biti oko 320 dinara, rekla je Tanjugu ministarka Zorana Mihajlović.
Ona je ocenila da do sada nije bilo dovoljno ulaganja u izgradnju novih postrojenja kao ni održavanje i unapređivanje postojećih i da će za to sada biti potrebno više godina.
-Mi smo se kao država u oblasti energetike zatvorili, nismo otvorili tržiste u gasu pa smo dozvolili da u jednom trenutku imamo najvišu cenu gasa u Evropi za privredu baš zato što nam tržiste nije bilo otvoreno i što niko sa strane nije mogao da da uđe i da učestvuje u distribuciji ili prodaji gasa. Isto smo to uradili i u elektroenergetici i nismo ulagali. Vi nemate ni jedan jedini novi projekat koji je pokrenut, pre deset godina je pokrenut Kostolac B3 nije još uvek završen. Mi smo zemlja koja je nekako u energetici sve vreme trošila, a ništa nije ulagala i to je bio ozbiljan problem – rekla je ministarka rudarstva i energetike.
Dodale je i da je potrebno da se završe hidroelektrane Bistrica i Ðerdap 3.
– Bistrica i Ðerdap 3 su proglašeni kao projekti od posebnog nacionalnog interesa. Imamo jako važne velike kompanije zainteresovane da rade na tim projektima. Ðerdap 3 treba da bude jedinstvena hidroelektrana kao što su Ðerdap 1 i 2, ova elektrana ne treba da bude samo reverzibilna HE koja može da izvrsi upravo to balansiranje energije koje nam je tako potrebno, nego da napravimo solarne elektrane isto na Ðerdapu 3 i da napravimo vetroelektrane, jer je to jako vetrovit deo Srbije –rekla je Mihajlović.
Ministarka je rekla da Srbija nema dovoljne količine uglja za predstojeću zimu i da je i to posledica lošeg upravljanja.
– Mi ni ovog trenutka nemamo dovoljne količine uglja i verovatno će to da traje – navela je Mihajlović i dodala da situaciju treba analizirali, ali da je u pitanju loše upravljanje i izostanak ulaganja i otvaranja novih polja.
Što se tiče procesa diverzifikacije, ministarka je rekla da je važno to što je interkonektor Niš – Dimitrovgrad u izgradnji i da, iako se Srbija u narednim godinama neće odreći ruskog gasa, važno je da se prave i druge opcije u povezivanjem sa zemljama u regionu.
Osnovni razlog donošenja mera kojima je zabranjen izvoz peleta i određenih drvnih sortimenata i ograničena cena peleta jeste da se sačuva energetski bilans i da se ne dogodi da zbog nemanja ovih energenata ili njihove previsoke cene ljudi koji se njima inače greju pređu na grejanje strujom, izjavila je Mihajlović.
-U Srbiji više od 110.000 domaćinstava koristi pelet za grejanje, više od 750.000 domaćinstava koristi ogrevno drvo i ako tih 850.000 domaćinstava ne mogu da dođu do ogreva, jer ga nema ili je skup oni će preći na struju i ugroziti energetski bilans – rekla je Mihajlović za Tanjug.
Istakla je da mere slične onima koje je donela Vlada Srbije donose i vlade drugih zemalja u okruženju.
Dodala je da inspekcije pregledaju i sve što se dešava sa prodajom ogrevnog drveta, jer, kako je rekla, njegovo prodavanje na crno i na kamionima neće moći da se održi a ljudima mora da se omogući da normalno kupe ogrevno drvo za svoje potrebe.
IN Medija