Minimalac 500 evra: Poklon za neke, problem za mnoge firme

To je rekao počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković i ocenio da privreda ne može, bez veće pomoći države, da dodatno poveća minimalac naredne godine.

On je, posle današnjeg sastanka u Socijalno-ekonomskom savetu, na kome su počeli pergovori o minimalnoj zaradi za 2026. godinu, rekao da jedna trećina privrede, od oko 450.000 privrednih subjekata, ne može da izdrži novo povećanje za 2026, nakon povećanja od 1. oktobra koje će važiti do kraja godine.

Sada je minimalna zarada 53.592 dinara (457 evra), od 1. oktobra trebalo bi, kako je ranije najavljeno, da bude povećana 9,4 odsto, na 500 evra ili 58.630 dinara. Za 2026. godinu predsednk Aleksandar Vučić i Ministarstvo finansija najavili su povećanje minimalca na 550 evra ili na 64.460 dinara.

Većina priverde je, prema rečima Atanackovića, za povećanje minimalne zarade, ali uz veću pomoć države od one koja je predviđena, a to je da se podigne neoporezivi deo zarade za 20 odsto na na 34.221 dinar.

–Realno povećanje minimalne zarade trebalo bi da iznosi koliki je rast bruto domaćeg proizvoda i inflacija i to je oko šest odsto, međutim planira se povećanje minimalca od 1. oktobra za 9,4 odsto, a za narednu godinu 10,1 odsto. Sve što je preko šest odsto moguće je uz veće olakšice od sadašnjih koje bi dala država. – rekao je Atanacković za agenciju Beta.

On je kazao da će povećanjem neoporezivog dela zarade za 2,9 miliona zaposlenih značiti da će taj „poklon“ dobiti i one firme kojima to ne treba jer mogu da isplate veće zarade od minimalne, pa im je to poklon, a ostalima koji ne mogu da daju više od minimalne zarede, pomoć je mala.

Atanacković je rekao da bi trebalo menjati poreski sistem i one koji ne mogu da isplate veće zarade od minimalne osloboditi plaćanja poreza na zarade. Davanjem olakšica svim firmama, zbog onih koje ne mogu da isplate veće zarade od minimalne, novac se, kako je ocenio, baca u vetar.

U Ministarstvu finansija su, prema njegovim rečima, ranije govorili da ne mogu da nađu stručnjake koji bi kreirali novi poreski sistem.

Dodatna otežavajuća okolnost je, kako je ocenio, to što predstavnici Ministarstva finansija trvde da do rebalansa budžeta, krajem godine, olakšice za poslodavce u vidu povećanja neoporezivog dela zarade ne mogu da se obezbede.

On je rekao da je sa razgovorima za povećanje minimalne zarade možda trebalo sačekati da se utvrdi kakav će biti privredni rast Srbije jer skoro sve ekonomije, osim kineske i indijaske, padaju, pa je u takvim uslovima izlišno govoriti o rastu plata, a možda okolnosti budu zahtevale da se one čak i smanjuju.

Minimalac u Srbiji, prema zvaničnim statističkim podacima, prima oko 90.000 zaposlenih, ali Atanacković je kazao da u mnogo boljem položaju nisu ni oni koji primaju nekoliko hiljada više od tog iznosa, odnosno sve zarade ispod 60.000 dinara su minimalne.

Radnika koji primaju takve plate je, kako je naveo, oko 400.000, pa većina privrede ocenjuje da je potrebno povećanje, ali uz veću podršku države.

Sindikati će se izjasniti o predlogu iznosa minimalne zarade na narednom sastanku, a sindikat UGS „Nezavisnost“ ranije je najavio da će tražiti 600 evra ili oko 70.000 dinara.

Od socijalnih partnera – Vlade Srbije, poslodavaca i sindikata za sada nije poznat jedino stav Saveza samostalnih sindikata Srbije. U slučaju da se ne postigne dogovor, minimalnu zaradu, prema Zakonu o radu, utvrđuje država.