Ministar informisanja: Ekstremima ne odgovara spuštanje tenzija, otvoren sam za dijalog

On je rekao na TV Prva da je ogromna većina novinara itekako raspoložena za dijalog i da su brojne sastanke prihvatili otvorenog srca i sa olakšanjem.

–Ali imate i ekstreme, na različitim stranama, kojima ne odgovara spuštanje tenzija. Žive od tih tenzija i to žive vrlo dobro, to treba reći. – rekao je Ristić.

Ristić je naveo da je Ministarstvo koje vodi posvećeno dijalogu i da nikad neće odustati od njega.

–Naravno, na svakom od ovih veoma brojnih partnera na medijskoj sceni je da se opredeli – da li želi da učestvuje u dijalogu i da ravnopravno sa svim drugim partnerima učestvuje u unapređenju ove oblasti ili želi da se iz tog dijaloga isključi, apstinira, da se samoizoluje. – poručio je Ristić i dodao da u Srbiji ima čak 2 000 medija i 76 registrovanih novinarskih udruženja.

Kako je naveo, taj dijalog je neophodan kako bi se afirmisalo dobro, ali i identifikovale loše pojave, koje bi se postepeno otklanjale.

–Tu pre svega mislim na govor mržnje, narušavanje dostojanstva ličnosti, fabrikovanje vesti, izmišljanje, domišljanje, učitavanje i mnogo toga drugog što mi obični građani svedočimo kada govorimo o sektoru javnog informisanja. Ne u svim medijima, i to treba da znamo. – istakao je Ristić.

Na pitanje da li je zadovoljan rezultatima tog Ministarstva, otkako ga vodi, Ristić je rekao da lično jeste, ali da to treba da ocene građani i poslanici koji ukazuju poverenje Vladi.

Predstavnici Koalicije za slobodu medija zatražili su njegovu ostavku i uručili pripremljeni tekst ostavke zbog saopštenja Ministarstva u vezi sa hajkom pojedinih medija protiv novinarke agencije FoNet Tamare Skrozze.

Orkestrirana kampanja u tabloidima protiv Tamare Skrozze

Oni su rekli da su u tekstu koji su predali sabrani svi problemi u medijskoj sferi u Srbiji za 100 dana koliko je Ristić na čelu tog resora.

Ministarstvo je 31. jula saopštilo da su sve učestalije manifestacije govora mržnje i otvorenog pozivanja na nasilje i čak i na ubistva neistomišljenika, za šta je najnoviji primer, kako su naveli, izjava novinarke agencije FoNet Tamare Skrozze o dešavanjima 5. oktobra 2000. godine.

U saopštenju se ocenjuje da je „teško oteti se utisku da je u izjavi o tim dešavanjima Skrozza implicitno izrazila žaljenje što u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine pojedini državni zvaničnici nisu bili lišeni života“.

Koalicija za slobodu medija ocenila je da bi naknadno pojašnjavanje tog poprilično jasnog iskaza predstavljalo učitavanje u reči gospođe Skrozza onoga što one izvorno ne sadrže.

Skrozza je u emisiji „Da sam ja neko“ na TV N1, početkom juna, rekla da je od 6. oktobra 2000. godine Srbija trebalo da bude potpuno drugačija, bez ljudi koji su do tada bili deo vlasti.

–Da je ta noć (između 5. i 6. oktobra) bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete godine prošlog veka. – rekla je Skrozza.