Moja beba je nestala
Uputstvo za one koji sumnjaju da im je u porodici nestala beba u porodilištu. Da bi se sumnja otklonila ili potvrdila treba uraditi sledeće: Prvi korak, odlazak u matičnu službu i to u onu opštinu gde je dete prijavljeno prvi put (to je ona opština gde se nalazi porodilište) gde se majka porodila. Ne brinite […]
Uputstvo za one koji sumnjaju da im je u porodici nestala beba u porodilištu.
Da bi se sumnja otklonila ili potvrdila treba uraditi sledeće:
Prvi korak, odlazak u matičnu službu i to u onu opštinu gde je dete prijavljeno prvi put (to je ona opština gde se nalazi porodilište) gde se majka porodila.
Ne brinite ako vi niste prijavili dete i o tome ništa ne znate, sve to je umesto Vas uradila bolnica. Ne brinite ni ako ne znate tačan datum porođaja – važno je da znate godinu i ime majke. To kompjuter vrlo brzo nađe. Ako Vas nema u kompjuteru – idite u kancelariju matičara i recite da sumnjate da je beba nestala i da Vam dokumentacija treba radi istrage – sve to daje ozbiljnost situaciji te je mala verovatnoća da će Vas odbiti.
U tom slučaju javite se nama. Pazite – po zakonu postoje duple knjige i moguće je da niste u sistemu u kompjuteru ali da jeste u knjigama. Znači odlazite kod matičara i tražite 4 dokumenta:
Izvod iz matične knjige rođenih (za dete, naravno).
Prijavu o rođenju koju je bolnica dostavila matičaru i na osnovu koje je dete upisano u knjigu rođenih (kopija).
Izvod iz knjige umrlih za dete.
Potvrdu o smrti iz bolnice na osnovu koje je dete upisano u knjigu umrlih (kopija).
Prijava o rođenju i potvrda o smrti su stari dokumenti i verovatno su skladišteni na čuvanje u podrumu u arhivi. Za ova četiri dokumenta podnesite pismeni zahtev u dva primerka – jedan neka Vam overe da ste predali a jedan ostaje njima. Rok je 15 dana da Vam se dokumenta dostave. Nećete platiti taksu. Ako ima dokumenat dobićete, ako nema neka Vam daju dopis da dokumenta nema.
Usmeno ne radite bilo šta, sve što radite i kuda god tragate ostavljajte pisani trag.
Kad dobijete ta dokumenta proverite tačnost – da li se slažu datum, vreme i ostali podaci. Niko od nas roditelja nije dobio tačne i ispravne dokumente. To potkrepljuje dalju sumnju. Na potvrdi o smrti pisaće dijagnoza od koje je beba umrla – dajte nekom doktoru da Vam pročita. Eto, meni su rekli da je beba umrla jer nije prodisala a na potvrdi o smrti piše da je tumor na mozgu.
Obdukciju nisu radili a videli su tumor?
Tu Vam mogu pomoći oko tumačenja dokumenata, a i objavljivaćemo stalno nelogičnosti.
Kad završite kod matičara, a Vaša sumnja se nije povukla, otiđite u bolnicu gde se majka porodila. Podnesite na pisarnici pismeni zahtev, opet u dva primerka, da Vam se dostave sledeći dokumenti radi vršenja istrage o istinitosti da li je Vaša beba umrla ili mrtvorođena (isti je postupak):
Dve otpusne liste – majke posebno, novorođenčeta posebno.
Dve istorije bolesti.
Dve temperaturne liste.
Fotokopiju iz prijemnog protokola.
List o prijemu majke.
Prijavu rođenja deteta.
Fotokopiju protokola o porođaju.
Eventualni uput bebe i majke u drugu ustanovu na dalje lečenje.
Sprovodnicu leša.
Karton novorođenčeta.
Potvrdu o smrti bebe.
Zahtev za obdukciju bebe.
Zapisnik o obdukciji bebe.
Obdukcioni nalaz bebe.
Identifikacioni karton bebe.
Fotokopije listova svih protokola kroz koje prolazi majka i novorođenče. Tražite da Vam dostave na kućnu adresu u zakonskom roku od 15 dana.
Kad dobijete te dokumente – potražite pomoć nekog od poverenja, a iz medicinske struke, ili od nas majki koje smo nažalost to izučile. Često se od bolnice dobije samo par dokumenata ali i oni često budu dovoljni da pojačaju sumnju. Nekad kažu “nema zbog poplava”! Tada ćete se ili smiriti ili uznemiriti još više. Sam susret sa sobom da si bila prevarena je očajan.
Ukoliko sumnja raste – nastavite potragu.
Idite u arhiv grada i pismeno tražite, u dva primerka naravno, ponovo svu tu medicinsku dokumentaciju. Pošto su sve naše priče iz ranijeg perioda, dokumentacija bi, po zakonu, trebala uveliko da bude u arhivi. Ako dobijete pismeni odgovor da je nemaju – pitajte da li ničiju nemaju iz te godine ili samo Vašu. I to sve neka napišu, ponavljam, usmeno ništa ne važi. Meni su napisali da imaju svu dokumentaciju sa tog odeljenja za 88 godina, ali – moju nemaju! To već mnogo govori.
Potom idite na gradsko groblje. Ako ih ima više idite na sva groblja i u dva primerka pismeno tražite da Vam uvidom u njihove knjige daju podatak da li je i kad i gde vaša beba sahranjena. Pitajte za celu tu godinu.
Kad kompletirate tu dokumentaciju i konstatujete nelogičnosti, netačnosti, laži, šaranja, ispravljanja, dopisivanja i svašta još, onda bi trebali podneti krivičnu prijavu Opštinskom javnom tužilaštvu gde se nalazi ta bolnica.
Prijavu pišite same.
Stavite naslov Krivična prijava i svojim rečima ispričajte svoju priču i svoju sumnju. Priložite kopije dokumentacije koju ste skupili.
Prijavu naslovite na NN lice i sumnju da je ukradena beba.
Nemojte se iznenaditi ako nikada ne dobijete odgovor ili ako Vam prijava bude odbijena – za sada je važno da imate dokaz da ste prijavu podneli.
Moramo naterati državu da radi svoj posao. Kako i šta dalje – videćemo.
Ovo sačuvajte da možete pomoći sledećoj majci koja se javi i zatraži pomoć.
Autor: Ana Pejić, majka nestale bebe i aktivistkinja Udruženja nestalih beba Vojvodine.