Na današnji dan Tito je proglašen maršalom, prvaci postali pioniri a čvarci bili džaba

Dan Republike se od Drugog svetskog rata slavio na dan kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a, 29. novembra 1943. godine u Jajcu.

Posebnom odlukom AVNOJ-a Josipu Brozu Titu dodeljena je titula „maršal Jugoslavije“, na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija.

Na ovaj dan održavane su svečanosti “prijem pionira” , kada su učenici prvih razreda osnovne škole polagali zakletvu, dobijali “titovku”, belu košulju i crvenu maramu. Poslednja generacija pionira zakletvu je položila 1982. godine.

Obeležavanje “Dana Republike” osim svečanosti i polaganja pionoirskih zakletvi, nezaobilazno je “praznovan radno” kada je širom cele bivše SFRJ većina išla ili je organizovala svinjokolj. Ova tradicija bila je bila prihvaćena i među onima koji nisu simpatisali Tita I komunizam. Vernici i danas tvrde da je svinjokolj 29. novembra ustvari bio “prst u oko” vernicima obzirom da Božićni post počinje samo dan ranije 28. novembra te da im se priređivalo opštenarodno iskušenje.

Pored Dana Republike, državni praznici bili su i 1. i 2. januar (Nova godina), 1. i 2. maj (Praznik rada), 9. maj (Dan pobede nad fašizmom) i 4. jul (Dan boraca).

Raspadom SFRJ u svim njenim republikama je prestalo obeležavanje 29. novembra, osim u SR Jugoslaviji. Od 1997. godine 29. novembar se u SRJ praznovao kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika.

Ovaj datum je poslednji put bio neradan 2001. godine, a naredne je ukinut odlukom Savezne skupštine.

Danas Srbija ima četiri državna praznika – Novu godinu (1. i 2. januar), Sretenje – Dan državnosti Srbije (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar).

Dan pobede je i dalje praznik u Srbiji, ali se obeležava radno.