Najoriginalniji omoti ploča – među njima i jedan domaći bend

Tokom šezdesetih godina prošlog veka među muzičarima, dizajnerima omota ploča i samom publikom nastaso je trend da omot albuma ne sme biti tek vizuelno privlačno pakovanje muzičkog sadržaja. Tada se od omota, uz podrazumevanu artističnost i originalnost, počela zahtevati sinergičnost sa auditivnim elementima ploče te intelektualna i socijalna angažovanost i provokativnost, piše portal Balkanrock.

Potkraj šezdesetih na tržištu ploča pojavljuju se prva neobična dizajnerska rešenja, u prvoj polovini sedamdesetih izvođači, dizajneri i izdavačke kuće počeće da se utrkuju u originalnosti pakovanja, da bi trend opao krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, dolaskom panka, koji nije imao želju i potrebu da publiku osvaja neobičnim pakovanjima ploča, a potom i MTV-a, koji je uslovio veće poklanjanje pažnje video uradcima i povratak originalnom grafičkom rešenju kao primarnoj snazi omota.

Prenosimo vam pet zanimljivih omota albuma (jedan je domaći), koju su već ušli u istoriju popularne muzike, a linkove ka originalnim i kompletan tekstovima i svih dvadeset odabranih omota možete pronaći na Balkanrock stranici.

Autor naglašava da se radi o potpuno subjektivnoj listi.

The Velvet Underground & Nico – The Velvet Underground & Nico (1967)

Jedan od najprepoznatljivijh omota u istoriji rokenrola za jedan od najznačajnijih albuma u istoriji popularne muzike dizajnirao je jedan od najvećih umetnika dvadesetog veka. Zaista, malo je omota rok albuma koji su izrasli u nezavisno umetničko delo kao Warholov pop art uradak za prvenac Velvet Undergrounda i Nico.

Inicijalni tiraž odštampan je sa omotom sa koga je kora banane mogla da se „sljušti“, otkrivajući bananu boje mesa. Ovakav omot nije mogao biti odštampan mašinama na kojima su omoti najčešće štampani, ali je izdavač „Verve“rešio da uloži dodatna sredstva u štampanje, nadajući se da će činjenica da je omot dizajnirao poznati i priznati umetnik Warhol poboljšati prodaju – što se nije dogodilo.

Nakon što je javnost uspela da zaviri u sadržinu ploče, trgovinski lanci su odbili da je prodaju, časopisi da je reklamiraju, a radio stanice da je emituju.

U prvih par godina nakon objavljivanja prodato je samo oko 30.000 primeraka, ali kako je Brian Eno jednom izjavio: „Svako ko je kupio jedan od tih 30.000 primeraka osnovao je bend“.

John Lennon i Yoko Ono – Wedding Album (1969)

Treći zajednički album Johna Lennona i Yoko Ono nastao je kao odraz njihove želje da „podele svoje venčanje sa svima koji to žele“.

Pakovanje je dizajnirao John Kosh, u to vreme kreativni direktor „Apple Recordsa“, čovek zaslužan za logo ELO-a i omote albuma Abbey Road i Let It Be Beatlesa, Who’s Next Whoa, Hotel Calfornia Eaglesa.

Iako je sam omot albuma bio manje-više tradicionalan, u njemu su se našli brojni neobični dodaci: fotografije sa venčanja autora albuma, reprodukcija venčanog lista, fotografija parčeta svadbene torte umotana u foliju, Lennonovi crteži, razglednica sa fotografijom Lennona i Ono, knjižica sa novinskim člancima o bračnom paru.

The Rolling Stones – Sticky Fingers (1971)

Na omotu ovog albuma, koji je dizajnirao Andy Warhol, prikazane su prepone muškarca u tesnim farmericama. Na originalnom izdanju rajsferšlus na pantalonama bio je pravi, a njegovim otkopčavanjem moglo se zaviriti u pantalone muškarca; ispod omota nalazila se slika muških prepona u donjem vešu.

Uprkos spekulacijama, Mick Jagger nije pozirao za fotografiju; više redovnih posetilaca kluba „Fabrika“ poziralo je fotografu i nikada nije obznanjeno čija je fotografija upotrebljena.

U Španiji su Francovi cenzori zabranili omot (kao i pesmu „Sister Morphine“, koja je na španskoj verziji albuma zamenjena živom obradom Chuck Berryeve „Let It Rock“), pa su dizajneri John Pasche (zaslužan za prepoznatljivi zaštitni znak Stonesa, pune usne sa isplaženim jezikom) i Phil Jude kreirali omot koji je prikazivao otvorenu konzervu iz koje vire ljudski prsti.

Alice Cooper – School’s Out (1972)

Za dizajn omota petog studijskog albuma grupe Alice Cooper bio je zaslužan Craig Braun. Omot je predstavljao ižvrljanu i izrezbarenu skamiju i, kako su kritičari primetili, veoma je podsećao na omot dve godine ranije objavljenog albuma Thinks: School Stinks britanskog sastava Hotlegs (koji će par godina kasnije izrasti u mnogo čuveniji 10cc).

No, za razliku od omota albuma Hotlegsa, jedan deo omota mogao je da se, kao i ploča na školskim klupama u Americi, podigne i otkrije sliku koja podseća na unutrašnjost klupe Barta Simpsona – izgrižene grafitne olovke, klikeri, strip, žvakaća guma, praćka, džepni nož i slika grupe Alice Cooper. Sto koji je fotografisan za omot albuma danas je izložen u „Hard Rock Cafeu“ u Las Vegasu.

Sama ploča bila je umotana u ženske gaćice. U pitanju su bile, iako načinjene od papira, prave gaćice – one su bile deo poslednjeg talasa popularnosti koju je odeća od papira doživela u Americi potkraj šezdesetih.

Laboratorija – Nevinost (1986)

Iako sam omot ploče, za razliku od ostalih omota na ovoj listi, nije bio neuobičajenog oblika ili od neuobičajenog materijala, sa nalepnicom na samoj ploči gradio je specifičan koncept koji je odgovarao naslovu ploče. Naime, nalepnica na ploči nije imala rupu na sredini, pa je prekrivala rupu na ploči. Rupu na nalepnici trebalo je probiti nabijanjem ploče na osovinu gramofona, a na samom omotu nalazilo se uputustvo kako to treba uraditi.

PROČITAJTE JOŠ:

Radovan Nikolić (IN Medija)