NDNV širi mrežu otpornosti za zaštitu od diskriminacije u multietničkim sredinama

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) započelo je realizaciju projekta jačanja otpornosti novinara u multietničkim sredinama na diskriminaciju, pretnje i pritiske, u okviru kojeg su razvili mrežu poverenika i poverenica u deset višenacionalnih lokalnih samouprava Srbije, među kojima je i Bačka Topola, prenosi Magločistač.

Mreža otpornosti za zaštitu novinara od diskriminacije i unapređenje međusektorskog poverenja u multietničkim zajednicama u Srbiji” podrazumeva i održavanje seminara u mestima koja imaju poverenike i poverenice NDNV-a, a u kojima učestvuju lokalni novinari i medijski radnici, kao i predstavnici ključnih institucija – tužilaštva, policije i lokalne samouprave.

Cilj projekta je da novinarima koji rade u lokalnim, multikulturalnim zajednicama, a posebno novinarkama i pripadnicima manjinskih grupa, kao najugroženijima, pomogne  da se izbore sa pritiscima, pretnjama i diskriminacijom.

Iako su bili pozvani na učešće na radionici održanoj u Bačkoj Topoli u petak, 21. aprila, skupu nisu prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, kao ni MUP-a, dok su se pozivu odazvali lokalni ombudsman i zamenik javnog tužioca.

Advokat Veljko Milić: Novinari nisu upoznati sa postojanjem sistema kontakt tačaka

Jedan od pravnih mehanizama za prepoznavanje diskriminacije novinara jeste i Stalna radna grupa za bezbednost novinara, osnovana 2017. godine na osnovu Sporazuma o saradnji, koji su potpisali novinarska i medijska udruženja, Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

U okviru Stalne radne grupe tako su određena lica zadužena za koordinaciju postupanja u slučajevima izvršenja krivičnih dela kojima novinari mogu biti izloženi – takozvane kontakt tačke, o kojima, kako se pokazalo, lokalni novinari malo znaju.

Sistem kontakt tačaka funkcioniše tako što svako udruženje koje je potpisnik sporazuma ima svoju kontakt tačku koja je novinar.

– Ukoliko smatraju da je izvršeno neko krivično delo na njihovu štetu, mogu da se jave sedam dana u nedelji dvadesetčetiri sata dnevno i prijave taj događaj. Nakon toga, kontakt tačka iz udurženja pozove nadležne kontakt tačke u policiji i tužilaštvu. Sve to postoji da bi se postupci u takvim situacijama ubrzali. – objašnjava Veljko Milić, advokat u NDNV.

Pored sistema kontakt tačaka, postoji i kol centar, koji je novinarima takođe dostupan dvadesetčetiri sata dnevno, o čemu se opet malo zna.

– Na žalost, u mnogim sredinama novinari uopšte nisu upoznati sa postojanjem sistema kontakt tačaka, iako je on vrlo koristan. To je negde krivica i udruženja koja nisu radila sa svojim članstvom. Međutim, delom je to i krivica samih novinara koji očigledno nisu bili dovoljno zainteresovani za to sve dok se ne desi nešto na šta je potrebno reagovati. – ocenjuje MIlić.

Kako dodaje, cilj ovog projekta zato i jeste da lokalni novinari budu upoznati sa svojim pravima, ali i sa predstavnicima tužilaštva i policije na ovim radionicama, gde se zapravo novinari povezuju sa lokalnim kontakt tačkama kako bi se izgradio odnos poverenja između njih i institucija.

– Novinarima na lokalu je teže, zato što su to manja mesta, izloženiji su, često žive u blizini onih o kojima izveštavaju, upućeniji su na njih. Baš zbog toga treba da imaju bolji i prisniji kontakt sa onima koji ih mogu zaštiti u određenim situacijama. – zaključuje advokat Milić.

Smiljana Milinkov: Novinarke u manjim multietničkim sredinama višestruko diskriminisane

U NDNV-u ocenjuju da su jedan od ključnih generatora diskriminacije javni funkcioneri, čiji postupci često ostaju nesankcionisani.

S druge strane, posebno su ranjive novinarke iz manjinskih grupa u lokalnim, multikulturalnim sredinama jer diskriminaciju češće doživljavaju, i marginalizovane su na nekoliko nivoa – na osnovu pola, etničke pripadnosti, socijalnog statusa.

Šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Smiljana Milinkov, istakla je da mete diskriminaciju ne prepoznaju uvek kada se ona pojavi, retko je prijavljuju i ne poseduju znanja o postojećim pravnim mehanizmima.

Najugroženiji su, pak, oni koji pripadaju višestruko marginalizovanim grupama ili trpe višestruku diskrimanicju zbog svojih različitih svojstava.

– Mi ne stižemo da pričamo o tome kakav je položaj novinara i novinarki iz LGBT populacije. Najviše se govori o položaju novinarki, gde imamo vrlo specifičnu situaciju u kojoj one negiraju diskriminaciju, a onda kada se malo zagrebe u dubinu problema, shvati se da postoje različiti stepeni ugrožavanja njihovih prava. Najčešće je to neka vrsta omalovažavanja i neverovanja u kvalitet profesionalnog rada. – objašnjava prof. dr Milinkov.

Kako dodaje, istraživanja pokazuju i da su novinarke, pored diskriminacije, izložene i problemu o kojem se počelo govoriti u našem društvu, a to je seksualno uznemiravanje. Pored toga, stalno je prisutno i ignorisanje od strane institucija.

– Novinari i novinarke u manjim sredinama uglavnom nailaze na ignorisanje institucija, tišinu, lošu komunikaciju, što znatno otežava kvalitetno i profesionalno informisanje. Međutim, i na lokalu su novinari i novinarke vrlo istrajni i svesni značaja svoje profesije, to su pojedinci kao svetli primeri koji zaista negde daju i nadu da još ima šanse za ovu našu profesiju. –  zaključuje Milinkov.

Dinko Gruhonjić: Naša poruka je jasna – nećemo se predati

Programski direktor NDNV-a, prof. dr Dinko Gruhonjić, na predavanju održanom u Bačkoj Topoli naglasio je da su medijske slobode u Srbiji iz godine u godinu sve ugroženije, ali da novinari ne smeju da trpe pretnje u mraku svog doma.

– Mi pogotovo nismo zadovoljni stepenom rešavanja pretnji smrću novinarima, a ono što posebno upada u oči jeste da se vrlo brzo i efikasno rešavaju pretnje visokim političkim funkcionerima vlasti, i u njihovim slučajevima se, kada je reč o pretnjama na internetu, IP adrese vrlo brzo otkriju, dok se u našim slučajevima nekako ne otkriju. – kaže Gruhonjić za Magločistač.

On je istakao da je lokalno informisanje potpuno devastirano, te da su lokalni mediji uništeni pred stihijskom i tajkunskom privatizacijom. Onaj deo koji je opstao, kako kaže, pretvoren je u propagandne alatke vlasti.

– Srećom imamo izuzetaka, a to su uglavnom mediji civinog društva, mediji zajednice, koji se bore za opstanak i projektno se finansiraju. Baš iz tih medija zapravo i dolaze naši poverenici. Ovaj projekat je ono što smo želeli dugi niz godina i što će, nadamo se, biti institucionalizovano. Naša poruka je jasna – mi se nećemo predati. – poručuje Gruhonjić.

“Nema nas malo, samo nam nedostaje solidarnosti”

On je takođe rekao da nije tačno da je malo profesionalnih medija u službi građana – ima ih, ali im nedostaje međusobne podrške i solidarnosti, te da je izgubljena svest o značaju i moći novinarske profesije.

– Ukoliko vas kao novinara neko napadne zato što ste pisali o određenoj temi, potpuno logična stvar je da o toj temi počnu da pišu drugi novinari. I kada imamo deset medija koji udare sa deset različitih frontova na istu temu, to se zove novinarska solidarnost. – objašnjava Gruhonjić, i dodaje:

– Takva vrsta umrežavanja, razmena tema, međusobnog objavljivanja i međusobnog alarmiranja je novinarski protest. Nije novinarski protest da idete pred Vladu Srbije da mašete knjižicama jer je to ponižavanje sopstvene moći.

Gruhonjić smatra i da su novinari u Srbiji zaboravili na suštinu novinarstva:

– Suština je da političari nas treba da se plaše, a ne mi njih. Dakle, potpuno obrnuta stvar od one koja vlada sada. Ja sam siguran da nas nije malo, samo smo zaboravili neke fundamentalane stvari.

Kako očekuju u NDNV-u, projekat “Mreža otpornosti za zaštitu novinara od diskriminacije i unapređenje međusektorskog poverenja u multietničkim zajednicama u Srbiji” će, premošćavanjem komunikativnog jaza i stvaranjem atmosfere za konstruktivan dijalog, doprineti unapređenju medijskog pluralizma, slobode izražavanja i vladavine prava.

Na ovaj način, lokalni novinari u multikulturalnim sredinama bi trebalo da poboljšaju svoje socijalne i ekonomske uslove, izbore se protiv diskriminacije, i efikasnije se uključe u demokratski razvoj vlastite zajednice i čitave zemlje.

Projekat “Mreža otpornosti za zaštitu novinara od diskriminacije i unapređenje međusektorskog poverenja u multietničkim zajednicama u Srbiji” realizuje NDNV uz podršku Ambasade Holandije u Srbiji, kroz program MATRA.

Izvor: Magločistač

IN Medija