Nisu svi isti, niti je šokantno – sve je samo vešta propaganda
Propaganda, selekcija informacija i stalno ponavljanje etiketa postali su deo svakodnevnog medijskog govora u Srbiji, upozoravaju sagovornici Storytellera, analizirajući izveštavanje o protestu održanom pre gotovo godinu dana.
Podeli vest:
Skoro godinu dana nakon velikog protesta održanog u Beogradu u martu prošle godine, polemike o jakom i neuobičajenom zvuku koji se tada čuo tokom odavanja pošte nastradalima u padu nadstrešnice i dalje ne jenjavaju. Dok je deo javnosti posumnjao na upotrebu zvučnog topa, vlast je takve tvrdnje oštro demantovala. Istovremeno, pojedini mediji su o ovom događaju izveštavali kroz obrasce koji, prema oceni sagovornika Storytellera, imaju jasne elemente propagande.
Kao ilustraciju navode se senzacionalistički naslovi u kojima se učesnici protesta nazivaju „lažljivim blokaderima“, uz poruke poput „pametnom dovoljno“. Danka Ninković Slavnić, vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, objašnjava da je reč o diskreditaciji na više nivoa – od etiketiranja i moralne osude do implicitne poruke da druga strana nije „pametna“ i da joj ne treba verovati.
Prema njenim rečima, upotreba izraza poput „raskrinkavanje“, „šokantno“, „laž“ i „sramota“ pojačava emotivni naboj i stvara pojednostavljenu sliku društva podeljenog na „dobre“ i „loše“. U takvom narativu politički protivnici ili kritičari vlasti ne prikazuju se kao legitimni akteri u demokratskom procesu, već kao neprijatelji.
Sagovornici Storytellera ukazuju i na problem selekcije sagovornika, gde se pojedini predstavljaju kao stručnjaci, iako iz tekstova nije jasno na osnovu kojih kompetencija iznose zaključke. Takav pristup, upozoravaju, stvara privid objektivnosti i ekspertize, dok se u pozadini često nalaze politički interesi.
Propaganda, objašnjavaju, funkcioniše kroz pažljiv izbor informacija, ponavljanje određenih izraza i uvođenje etiketa koje se vremenom normalizuju u javnom govoru. Reči koje diskredituju čitave grupe ljudi postaju deo svakodnevnog jezika, bez preispitivanja njihove utemeljenosti.
Student komunikologije Boris Kojčinović ocenjuje da se politička moć u Srbiji godinama oslanja na podele i propagandne mehanizme, dok su i studentski pokret i građanski protesti bili meta takvih narativa. On podseća i na tzv. efekat „treće osobe“ – uverenje da propaganda utiče na druge, ali ne i na nas same – naglašavajući da niko nije potpuno imun na medijske manipulacije, bez obzira na godine i obrazovanje.
Sagovornici zaključuju da je u podeljenom društvu propaganda posebno delotvorna jer pojednostavljuje kompleksne teme i svodi ih na crno-belu sliku, u kojoj nema prostora za nijanse i argumentovanu raspravu.
Ceo tekst možete pročitati na portalu Storyteller.
Podeli vest:
