Novinar bi da menja naziv Trga Sloboda, tvrdi da je naziv petooktobarska tekovina – a ne zna da nije
Na svečanom otvaranju rekonstruisanog Trga Sloboda u Inđiji, pažnju je neočekivano privuklo pitanje lokalnog novinara o nazivu trga. Iako je Trg Sloboda poznat po svojoj dugoj istoriji, novinar je predložio da se preimenuje u „Školski trg“, što je izazvalo zbunjenost i pitanje – da li se radi o neznanju, ili možda o pokušaju spina?
Podeli vest:
Marko Gašić je ceremoniju svečanog otvaranja prepustio KUD Soko iz Inđije, nakon ceremonije on je dao kratku izjavu za medije koju nije obeležio odgovor predsenika nego pitanje novinara lokalnog portala Srđana Budisavljevića.
-Predsedniče, predsedniće, kako ćemo nadenuti ime Trgu mogu ja da predložim „Školski trg“. – kazao je decenijski novinar Srđan Budisavljević.
Iznenađen pitanjem , obzirom da rekonstruisani Trg već ima ime „Sloboda“ Gašić je izbegao da prokomentariše pitanje. Novinar lokalnog portala je na opasku IN Medija da Trg ima ime Sloboda pokušao da objasni da to nije taj trg nego da se Trg Sloboda nalazi preko puta i da je taj naziv tekovina petooktobarskih promena te da je „sloboda relatnivna stvar“.
Međutim, ovaj podatak novinara Budisavljevića da je naziv trga „Sloboda“ petooktobarska tekovina ali i da je Trg Sloboda sa druge strane ulice nije tačan.
Trg Sloboda naziv je dobio 1993. godine mnogo pre 5. oktobra 2000. godine
Trg u samom centru grada nosio je ime Podunavskog partizanskog odreda ali je 29. marta 1993. godine lokalna vlast rešila da promeni naziv u Trg Slobode. Tužan je podatak da je rat u to vreme bio na svega stotinak kilometara od samog trga.
Početkom devedesetih kada je nacionalizam počeo da preovladava nad zdravim razumom, među prvim „žrtvama“ su bile ulice gradova. Tadašnja vlast se svim silama trudila da izbriše istoriju i stvori neku novu, podobniju. Taj trend, na samom početku raspada bivše Jugoslavije, nije zaobišao ni opštinu Inđija.
Pre tog nesretnog vremena, ulice su najčešće dobijale imena po značajnim datumima, geografskim pojmovima, političarima, javnim ličnostima, ali i manje poznatim osobama. Pored činjenice, da su „svoje“ ulice izgubili heroji Narodnooslobodilačnog rata, u Inđiji su izgubili ulicu i lićnosti koje u suštini nisu imale mnogo veze sa ovom sremskom varoši iako su stanovnici ulice sa njihovim imenom sa ponosom izgovarali adresu stanovanja.
Jedan od onih koji je izgubio ulicu u Inđiji je i Džon Kenedi, najmlađi predsednik SAD na koga je izvršen atentat 22. novembra 1963. godine.Zvanična verzija je da ga je ubio bivši marinac Li Harvi Osvald u Dalasu, prilikom zvanične političke posete Teksasu, mada postoje sumnje da se radi o zaveri. Bilo kako bilo, sećanje na njega je Inđija ubila na 29. marta 1993. godine.
Nije bio Kenedi jedini koji je „izgubio“ ulicu u Inđiji te 1993. godine. Krajem marta tačnije 29. marta 1993. godine ulicu sa svojim imenom su izgubili i Boris Kidrič, Matija Gubac, Ivo Lola Ribar, Moše Pijade ali i doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito i već pomenuti Trg Sloboda.
Trg Sloboda se inače prostire i u delu ispred Tržnog centra Sloboda, ali taj deo obuhvaćen planom rekonstrukcije ali ni idejom novinara Budisavljevića oko izmene naziva.
Podeli vest:
Srdjan Budisavljevic, otac Borisa Budisavljevica, glavnog bota, vodje bot timova u opštini Indjija, koji sprema tekstove i instrukcije kako pljuvati i neistinama uniziti ljude iz Indjije koji govore istinu o kradji SNS.
Dva celozivotna grebatora, ovaj mladji sa izuzetno sumnjivom biografijom.