Novinarske i medijske organizacije i sindikati: Zabrinjava način usvajanja medijskih zakona

Novinarske i medijske organizacije i sindikati izražavaju duboku zabrinutost zbog načina na koji je sproveden proces izmena i dopuna tri ključna medijska zakona – Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), Zakona o elektronskim medijima (ZEM) i Zakona o javnim medijskim servisima (ZJMS) – koje je Narodna skupština Republike Srbije usvojila u ponedeljak, 16. juna 2025. godine.

Proces koji je trajao više od godinu i po dana završen je u atmosferi netransparentnosti i neprihvatljivo ubrzanoj proceduri, bez organizovanja javne rasprave i uz ograničeno učešće stručne javnosti. Iako se kao razlog za hitnost navodi usklađivanje sa preporukama Evropske komisije, način na koji je taj cilj sproveden ozbiljno narušava poverenje u demokratske procese i institucije.

Pozdravljamo što su naši predlozi za izmene članova 84. i 85. ZJIM-a, koji se odnose na pretpostavku nevinosti i izveštavanje o krivičnim postupcima, uvaženi i uvršteni u konačni tekst ovog zakona. Na taj način je izbegnuta dodatna šteta po slobodu izražavanja i omogućeno novinarima da profesionalno izveštavaju o temama od javnog interesa.

Međutim, i dalje ostaju brojni nerešeni i ozbiljni problemi. I pored inicijativa pojedinih narodnih poslanika, koji su predložili uvođenje jasnih kriterijuma za javne nabavke u oblasti medija – uključujući vezivanje tih kriterijuma za ostvarivanje javnog interesa i poštovanje profesionalnih standarda – ti amandmani nisu prihvaćeni. Time je propuštena još jedna prilika da se uvede red u ovu oblast, koja ostaje podložna zloupotrebama, netransparentnom trošenju javnog novca i političkom favorizovanju pojedinih medija.

Izmene ZEM-a takođe nisu rešile višegodišnje probleme u vezi sa izveštavanjem tokom izbornih kampanja. Prikriveno političko oglašavanje, funkcionerske kampanje i manipulativni politički marketing ostaju izvan regulatornog okvira, i pored jasnih i višegodišnjih preporuka domaćih i međunarodnih posmatrača.

U delu koji se odnosi na javne medijske servise i dalje su prisutne duboke sistemske slabosti. Upravni odbor i dalje nema odlučujuću ulogu u imenovanju uredničkog kadra, funkcija Poverenika za prava gledalaca i slušalaca ostaje marginalizovana, a nova pravila o budžetskom finansiranju ostavljaju prostor za političke zloupotrebe.

Posebno zabrinjava visina takse za javne medijske servise. U tom kontekstu podsećamo da većina predstavnika novinarskih, medijskih organizacija i sindikata, u okviru radne grupe za izmene Zakona o javnim medijskim servisima, nije uspela da ubedi vlast da je za održivost javnih medijskih servisa neophodno povećanje takse sa 350 na najmanje 500 dinara – koliko je ona iznosila i pre više od 15 godina. Odluka da se taksa ne poveća predstavlja populističku meru sa ozbiljnim posledicama po rad i kvalitet programa, pre svega pokrajinskog javnog medijskog servisa.

Novinarske i medijske organizacije i sindikati pozivaju nadležne institucije da prepoznaju značaj ozbiljnih i sistemskih reformi koje će omogućiti slobodno, odgovorno i profesionalno novinarstvo. Usvojene izmene predstavljaju korak u dobrom pravcu samo u pojedinim segmentima, ali suštinski problemi i dalje ostaju – od neuređenih javnih nabavki i netransparentnog vlasništva, do nesaniranih slabosti u izbornom izveštavanju i funkcionisanju javnih medijskih servisa.

Medijska reforma mora da bude usmerena na javni interes, vladavinu prava i institucionalnu odgovornost. Samo kroz transparentnost i dosledno poštovanje zakona možemo doći do medijskog sistema koji služi demokratiji, a ne partikularnim političkim interesima.

U Beogradu, 18.06.2025.

• Asocijacija medija

• Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

• Asocijacija onlajn medija (AOM)

• GS KUM Nezavisnost

• Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)

• Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

• Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“

• Slavko Ćuruvija fondacija

• Udruženje novinara Srbije (UNS)