NUNS: Medijski zakoni bez javne rasprave – cementiranje političkog uticaja u pravni okvir

U fokusu su izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima. Kako navode iz NUNS-a, proces koji traje više od godinu i po dana kulminirao je netransparentnim i neprihvatljivo ubrzanim postupkom – Evropska komisija je komentare na nacrte zakona dostavila još u decembru 2023, dok je Ministarstvo reagovalo tek krajem 2024, formirajući radne grupe sa minimalnim rokovima i bez dostupnosti ključnih dokumenata.

–MIT je odbilo da organizuje javnu raspravu, pravdajući se da bi ona usporila evropske integracije Srbije. Ovako se obespravljuje struka, a demokratske procedure se svode na formalnost. – navodi se u saopštenju.

Politički uticaj iza paravana samoregulacije

NUNS upozorava da predložene izmene zakona sadrže sporne odredbe koje mogu omogućiti proizvoljnu primenu protiv istraživačkih novinara, ne rešavaju sistemski problem političkog uticaja na javne medije i ne uređuju adekvatno finansiranje iz javnih sredstava.

Posebno problematičnim smatraju član 39a Zakona o javnom informisanju i medijima koji predviđa interne mehanizme kontrole u medijima u (posrednom) vlasništvu države, ali bez ikakvog nezavisnog nadzora. „Ovakva rešenja legitimizuju političku kontrolu i predstavljaju korak unazad u odnosu na ciljeve Medijske strategije“, ocenjuje NUNS.

REM bez saveta, javni servisi bez kontrole

Zakon o elektronskim medijima nominalno pojačava odgovornost pružalaca medijskih usluga, ali zaobilazi ključne teme – funkcionerske kampanje, prikriveno političko oglašavanje i medijski tretman izbora.

U slučaju Zakona o javnim medijskim servisima, iako se uvode određene promene – poput redefinisanja pretplate i uloge Programskog saveta – zadržava se prevelika moć generalnog direktora, dok Poverenik za prava gledalaca ostaje marginalizovan.

Bez REM-a i sa dupliranim brojem napada na novinare

–Srbija već sedam meseci nema Savet REM-a. Regulator je faktički van funkcije, dok se broj napada i pritisaka na novinare udvostručio. Mehanizmi zaštite su ili nepostojeći ili neefikasni, a javni novac i dalje ide medijima koji krše zakon i kodeks. – upozorava NUNS.

Udruženje poziva MIT da otvori javnu raspravu, naročito o izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, ističući da oni nisu prošli kroz proces koji bi obezbedio minimum demokratskih standarda i učešće stručne javnosti.