Oranica u Kaću prodata za milion i po evra

Iako ovo nije usamljen slučaj, godinama njive u Kaću dostižu rekordne cene.

 Kać je pre pet godina privukao velike kupce zemljišta, koji su pre ostalih imali informaciju gde će biti industrijska zona, a zatim su počeli da kupuju zemlju.

– Dobijalo se 30, 40 do 100 hiljada evra po jutru, i to je bilo pre pet, šest godina kada je zemlja u Kaću bila sedam, osam hiljada evra jutro. Posle toga se sve promenilo. Prvo je poljoprivredna zemlja skočila na 17, 18 hiljada evra katastarsko jutro, i nema je u opticaju. Zatim, kada su napravljene te fabrike, samim vlasnicima je zafalilo zemlje. Onda su oni počeli da daju milionske iznose za hektar zemlje. –  rekao je za RTS poljoprivrednik iz Kaća Dimitrije Ninkov.

A zemlja je, kaže, postala nedostupna za poljoprivrednu proizvodnju.

– Više seljaci ne mogu da kupe zemlju jer je preskupa, a sama vrednost i isplativost investicije se meri na 40 do 50 godina. –  dodao je Ninkov.

Iako se u javnosti stvara privid skupe vojvođanske zemlje, takvo zemljište za poljoprivrednu proizvodnju nije ekonomski isplativo. Takve cene pojavljuju se samo u slučajevima kada se zna da će zemljište promeniti namenu.

– Znači kada će biti korišćeno u industrijske ili građevinske svrhe i to su otprilike cene koje se postižu za pojedinačne parcele na pojedinim mikrolokacijama. Tako da one mogu uticati samo na te druge parcele koje će se isto tako koristiti nadalje za neku drugu vrstu proizvodnje ali ne poljoprivredne. –  navela je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov.

– Kada bi toliko koštalo zemljište, onda zemljoradnici ne bi na njemu zaradili ni za sto godina. Cene su od neke dve, tri, četiri hiljade evra po hektaru na jugu Srbije, pa do 30, 35 hiljada evra po hektaru na severu Srbije. – rekao je direktor agencije za promet imovine Gordan Lemajić.

Osim toga, veliki gradovi se šire i gutaju plodne oranice, i dok pojedinci sa njivama na obodu grada imaju sreće, većina poljoprivrednika gubi.

– U Srbiji se svake godine poljoprivredno zemljište smanji za 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, divlje gradnje i iz raznih drugih potreba. Te površine se nikada ne mogu nadoknaditi, a mi smo to zemljište samo pozajmili od budućih generacija. – naveo je agrarni analitičar Branislav Gulan.

Situacija nije drugačija ni u svetu, gde se, prema procenama, na isti način godišnje izgubi oko 30 miliona hektara obradivog zemljišta, što je površina jedne Italije