Plagijati, izmišljeni sagovornici i 500.000 evra iz budžeta za medije Slavka Stijakovića

Mreža od 24 internet portala u vlasništvu penzionisanog oficira Slavka Stijakovića dobila je od 2021. godine blizu pola miliona evra na konkursima za finansiranje medija, iako su u tekstovima, objavljenim u okviru projekata za koji su primili pare iz budžeta, imali plagirani sadržaj, pa čak i nepostojeće sagovornike kojima su pripisivane izjave drugih osoba, piše BIRN.

–Prva ćerka mi se rodila kada sam imao 24 godine. Iskreno, uplašio sam se kako ću ja biti roditelj, iako sam bio materijalno obezbeđen. To je bila prva reakcija. Međutim, kad se ćerka rodila sve se promenilo. Shvatio sam da priroda sve to uredi na svoj način i ne bih ništa menjao za taj osećaj kada se rodi jedno malo biće čiji ti otac i koje je tvoja mala kopija.

Ovu izjavu dala je 2025. godine osoba nazvana Branko Đurić za portal Ramonda.

Od reči do reči istu izjavu – samo sa brojem 28 umesto 24 – dala je i osoba nazvana Marko Petrović za portal Šest žica, godinu dana ranije.

Oba teksta u kojima su citirane ove izjave plaćena su iz budžeta.

Tekst o roditeljstvu na Ramondi objavljen je u okviru projekta „Moja tata i ja“, koji je finansiralo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, a tekst na Šest žica u okviru projekta „Moj tata, moj heroj“, koji je finansirala Opština Sokobanja.

Oba sajta su deo mreže od 24 internet portala, u vlasništvu penzionisanog oficira JNA Slavka Stijakovića, koja je u poslednjih pet godina na državnim i konkursima lokalnih samouprava za finansiranje medija dobila blizu pola miliona evra.

Stijakovićevi mediji privlačili su pažnju javnosti, a u maju ove godine portal Cenzolovka objavio je da su njegovi portali samo ove godine dobili na konkursima oko 200.000 evra.

Analiza sadržaja za koje su ovi mediji dobili novac pokazuje da su iz budžeta plaćani tekstovi sa izmišljenim sagovornicima, plagiranim izjavama, ili rečenicama, pa i čitavim delovima tekstova, koji su već objavljeni na drugim internet sajtovima. Takođe, potpuno isti tekstovi ili njihove varijacije objavljivani su na različitim portalima i tako više puta plaćani sa različitih projekata.

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, podseća da plagiranje sadržaja i izmišljanje sagovornika predstavljaju grubo kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije.

–Plagiranje je nedopustivo i smatra se teškim prekršajem Kodeksa. Taj prekršaj je regulisan devetim poglavljem koji se odnosi na autorstvo. U njemu stoji da bi mediji koji prenose sadržaj drugih trebalo da naznače izvor i autore. Izmišljanje sagovornika je takođe težak prekršaj i kao takav u Kodeksu nije posebno naveden, ali mogao bi da se podvede pod istinitost izveštavanja, koje je regulisano prvim poglavljem. Mislim da je izmišljanjem sagovornika napravljen prekršaj u pogledu istinitosti izveštavanja jer je to što je objavljeno netačno i zbog toga predstavlja obmanjivanje javnosti. – kaže Novaković.

BIRN je pokušao da stupi u kontakt sa Stijakovićem preko njegove kompanije Turistička televizija, u čijem vlasništvu su svi portali.

Direktorka ove firme Živodarka Vitasović, koja je istovremeno i glavna urednica tri sajta iz ove mreže, odbila je da govori za BIRN kada joj je novinar predočio svoje nalaze i naveo da bi tema bila uređivačka politika, profesionalni i etički standardi medija u vlasništvu preduzeća na čijem je čelu.

–Nemam komentar. – kratko je poručila Vitasović.

Odbila je i da ustupi Stijakovićev broj telefona.

–Ja ću vaš telefon proslediti gospodinu Stijakoviću. – rekla je.

Stijaković se nije javio do objavljivanja teksta.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nije odgovorilo na pitanja BIRN-a, između ostalog, o tome da li je rađena revizija i kontrola projekata za koji su novac dobili portali u vlasništvu Slavka Stijakovića i da li je Ministarstvo preduzele neke mere ukoliko su otkrivene nepravilnosti.

Ovo Ministarstvo ove godine nije dodelilo Stijakovićevim medijima novac samo za izveštavanje, već i da novinarstvu podučavaju druge – portal Peto tri 1941 dobio je milion dinara za organizovanje dvodnevnog stručnog skupa pod nazivom „Metodologija unapređenja novinarstva na portalima i rad u onlajn medijima“.

Ko je Slavko Stijaković i kako je postao vlasnik desetina medija?

Slavko Stijaković se u medijskom poslu obreo u drugom delu svoje profesionalne karijere. Bio je oficir JNA, potom i Vojske Jugoslavije. Prema pisanju portala RTV Centar Srem, medija u kome je suvlasnik, penzionisan je u činu pukovnika, nakon što je 2003. teško povređen u saobraćajnoj nesreći.

Tokom ratnih dejstava u Vukovaru 1991. bio je zamenik komandanta Prvog bataljona Gardijske brigade JNA, a 2006. se pred Haškim tribunalom  pojavio kao svedok odbrane na suđenju oficirima JNA Miletu Mrkšiću, Miroslavu Radiću i Veselinu Šljivančaninu, optuženim za ratne zločine.

Stijaković u medijski biznis ulazi 2012. godine, kad postaje vlasnik 87 odsto preduzeća Radio Srem Ruma. Potom je 2015. postao vlasnik preduzeća koje je osnivač Radija Fruška gora, da bi iste godine preke te firme registrovao preduzeće Televizija Fruška gora.

U međuvremenu, vlasnička struktura ovih firmi je promenjena. Radio Srem Ruma danas je u vlasništvu Aleksandra Vinčića, većinski vlasnik radija i televizije Fruška gora je Aleksandar Milutinović, a Stijaković je manjinski partner.  Milutinović je istovremeno većinski vlasnik lokalne televizije TV Apatin i direktor  televizije SOS kanal plus, čiji vlasnik je Radoica Milosavljević, biznismen iz Kruševca.

Milosavljević je vlasnik još niza lokalnih televizija u Srbiji. Prema podacima iz BIRN-ove baze o javnim konkursima, mediji u vlasništvu Milosavljevića su od 2019. do 2024. na državnim i konkursima lokalnih samouprava su dobile više od 5,5 miliona evra.

Mrežu portala Stijaković je počeo da gradi 2019, kad je osnovano preduzeće Turistička televizija, a sledeće godine i njene prve ćerke firme kao osnivači medija.

U decembru 2020. registrovani su mediji Vojvoda 1914, Braničevski kas i Peto tri 1941, a u januaru 2021. Vidik sa Cera.

Pored toga, Stijaković je suvlasnik još jednog portala i po dva lokalna radija i televizije u Vojvodini.

Sporna komisija, poznata imena i stari obrasci: Kako je Inđija podelila 2,8 miliona za medije

Milioni od države za Stijakovićeve medije

Iako praktično tek registrovani, Stijakovićevi portali su već od 2021. godine počeli da dobijaju novac na konkursima tadašnjeg Ministarstva kulture u informisanja, kasnije Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

U narednim godinama, rastao je broj medija u okviru ove grupacije, ali i suma novca koju su dobijali na konkursima resornog ministarstva, resornog pokrajinskog sekretarijata i lokalnih samouprava.

Zaključno sa julom 2025. godine, ovi mediji, preciznije – preduzeća koji su njihovi osnivači, na 161 konkursu su dobili ukupno oko 58 miliona dinara, odnosno oko 493.000 evra.

Mreža ovih portala i firmi kao njenih osnivača registrovanih širom Srbije počiva na malom broju ljudi i skromnim tehničkim resursima.

Tako je Živodarka Vitasović u Agenciji za privredne registre (APR) upisana kao direktorka Turističke televizije i još tri ćerke firme ovog preduzeća. Povrh toga, ona je i glavna urednica tri portala i Radija Breg, u kom je Stijaković manjinski suvlasnik.

U sličnoj ulozi su i njene kolege. Zapravo, listu od 24 portala pokriva svega desetak imena u svojstvu glavnih urednika. Pojedini su istovremeno, poput Vitasović, urednici na dva, tri, pa i četiri medija.

Ovaj koncept Stijakovićevi mediji  ne samo što praktikuju, nego i na osnovu njega dobijaju novac na konkursima.

TV Fruška gora, medij u kome je Stijaković suvlasnik, dobila je ove godine milion dinara od Ministarstva informisanja i telekomunikacija za projekat za „Tri medija, jedan novinar – formula opstanka lokalnih medija“.

U tehničkom smislu, ovi internet sajtovi izgledaju dosta skromno. Reč je uglavnom o generičkim WordPress temama, a pojedini portali imaju gotovo isti izgled.

Pored portala iz ove mreže čiji je stoprocentni vlasnik Stijaković, novac na konkursima dobijaju i mediji u kojima je suvlasnik. Zajedno, svi mediji čiji je Stijaković vlasnik ili suvlasnik su na državnim konkursima dobili 164 miliona dinara od 2019. godine, što je oko 1,39 miliona evra. Reč je o bespovratnom novcu koji se dodeljuje na tzv. medijskim konkursima preko kojih se projektno finansiraju mediji.

Ceo tekst čitajte na sajtu BIRN.