Plodne njive zamenili za auto industriju
Nakon što je u martu 2020. godine Komisija za kontrolu državne pomoći dala saglasnost za davanje bez naknade 637.455 m2 zemljišta u Inđiji kompaniji Tojo Tajers za izgradnju fabrike guma, u ovoj sremskoj opštini je novih 800 hektara iz poljoprivednog pretvoreno u građevinsko zemljište namenjeno takođe automobilskoj industriji. Inđija koja je nekada bila opština u […]
Nakon što je u martu 2020. godine Komisija za kontrolu državne pomoći dala saglasnost za davanje bez naknade 637.455 m2 zemljišta u Inđiji kompaniji Tojo Tajers za izgradnju fabrike guma, u ovoj sremskoj opštini je novih 800 hektara iz poljoprivednog pretvoreno u građevinsko zemljište namenjeno takođe automobilskoj industriji.
Inđija koja je nekada bila opština u kojoj je poljoprivreda pretežna delatnost, odlukom odborinka u Skupštini opštine postaje centar automobilske inustrije.
Za odluku se glasalo jednoglasno a odgovor predstavnika naroda u lokalnom parlamentu glasi „Imaćemo više ekonomske koristi“.
Jednoglasno usvojena odluka
Na sednici Skupštine opštine Inđija, održane 16. aprila 2021. godine, odbornici su jednoglasno usvojili Odluku o izradi izmena i dopuna Prostornog plana opštine Inđija. Pre toga, predsednik opštine Inđija Vladimir Gak je obavestio odbornike da se potenicjalni investitor još uvek nije odlučio za Inđiju te će u naredne dve nedelje imati više detalja.
Inicijativa za pokretanje postupka izmene Prostornog plana podneta je od strane Razvojne agencije Srbije.
Prema podacima iz pisma o namerama, planirana visina ulaganja za realizaciju investicionog projekta iznosila bi preko jedne milijarde evra uz mogućnost zapošljavanja preko 2.000 radnika, pri čemu bi za realizaciju projekta bilo potrebno zemljište površine oko 800 hektara.
Međutim, ni nakon godinu dana nije došlo do početka realizacije pomenute investicije.
Naredna sednica na kojoj je još jednom razmatrana Odluka o izmenu i dopuni Prostornog plana je,na zahtev predsednika opštine Vladimira Gaka, zakazana za 11. april 2022. godine ali je Gak kao predlagač povukao predlog obrazlažući to činjenicom da u skladu sa zahtevima investitora o unošenju detaljnih informacija mora biti dorade samog predloga izmene Prostornog plana.
Da je lokalna vlast u priči o investiciji samo činovnik potvrđuju i reči predsednika opštine Vladimira Gaka koji je lokalnim medijima nakon povlačenja predloga rekao da je zbog izmene Plana u svakodnevnom kontaktu sa Vladom Srbije i da sprovode ono šta im se kaže.
Konačno usvajanje izmene Prostornog Plana je usledilo na sednici koja je održana 23.05.2022. godine. Ova odluka je na sednici lokalnog parlamenta doneta jednoglasno. Odbornik opozicione grupe Građanin, Strahinja Jovanović kaže da su predlog podržali jer postojiopravdani ekonomski razlog za to.
– Prema našim informacijama, reč je bilo o investitoru koji je proizvođač električnih automobila, ne delova, već proiizvođača komplektnog vozila. Smatramo da bi ta investicija značajno unapredila privredni ambijent u Inđiji.Dobra stvar je u svemu tome što smo mi pitali da će će sada te parcela vlasnici plaćati kao građevinsko zemljište rečeno nam je da će i dalje porez plaćati kao poljoprivredno sve dok ne dođe potencijalni investitor. – objašnjava Jovanović.
Čekanje na investitora
Nakon odluke lokalnog parlamenta o izmeni i dopuni Prostornog plana, Inđija je bila spramna za investitora iz auto industrije ali i dalje nije bilo poznato o kojoj kompaniji je reć. I dok se na lokalu nagađalo ko ulaže u Inđiju milijardu evra, u medijima se govorio da je Srbija i dalje u igri za izgradnju „Folksvagenove“ fabrike
Kako su pisali mediji, Srbija je ponudila „Folksvagenu“ lokaciju za izgradnju fabrike u Inđiji, kao i predlog dodatnih ulaganja na koja je spremna,
– I srce i dušu ću da ostavim da ih dovedem u Srbiju. – govorio je početkom aprila ove godine predsednik Srbije AleksandarVučić
– Jedan je najveći evropski, a drugi najveći svetski. Jedan će odluku doneti krajem jula. Tresem se od straha da dobijem pozitivan odgovor, jer znam da je to spas Srbije. – rekao je tada Vučić.
Međutim, vreme je prolazilo a investitor nikako da stigne sve dok mediji nisu objavili da se Folskvagen ipak uzmesto za Srbiju odlučio za drugu lokaciju.
Nakon te informacije reagovali su ne samo odbornici već i narodni poslanici. Jedan od njih, koji dolazi iz opštine Inđija, Marijan Rističević je na društvenoj mreži Tviter napisao da su „zeleni“ odgovorni za to što se potencijalni investitor iz automobilske industrije umesto za Srbiju odnosno Inđiju odlučio za drugu lokaciju. Rističević tvrdi da je u Inđiji bila predviđena fabrika za proizvodnju električnih automobila ali da je zahvaljujući opoziciji i ekološkim aktivistima, potencijalni investitor odustao.
Marijan Rističević je napisao da je poslanica iz redova Narodne stranke, Ivana Perlić, jedna od onih koja je oterala fabriku elekektričnih automobila u Srbiji.
– Gospođa je jedna od onih koji su galamom i nasiljem po putevima i na mostovima oterali investiciju u fabriku eleektričnih automobila u Srbiji vrednu 1,2 milijarde evra koja bi godišnje proizvodila 250 000 automobila vrednih 5 milijardi evra. – napisao je Rističević i dodao da je pomenuta fabrika trebala da se izgradi u Inđiji.
Odbornik u Skupštini opštne Inđija, Strahinja Jovanović smatra da Rističević nije u pravu jer priča o potencijalnom investitoru iz automobilske industrije, kako kaže, nema veze ni sa pozicijom niti opozicijom.
– Kada ozbiljan investitor planira gde da uloži novac, on to planira duži vremenski period i tu svakako ne mogu nekoliko ljudi iz opozicije ili pozicije da utiču na njegovu odluku. Prema mojim saznanjma, taj investitor je bio „Volvo“ i oni su se kasnije opredilili da ipak izgrade pogon u Košicama, u Slovačkoj. – smatra Jovanović.
I pored toga. lokalna ali i republička vlast tvrdi da priča o investitoru nije gotova.
Predsednik opštine Inđija Vladimir Gak nedavno je, gostujući na lokalnoj televiziji, rekao da se od „najveće investicije u Srbiji“ nije odustalo.
– Nema potrebe da se brinu, ni građani Inđije ni građani Srbije, pregovaramo dalje i ne predajemo se. Kada budemo čuli da fabrika vozila dolazi u Srbiju, mi ćemo se ovde prvi radovati. – kazao je predsednik opštine Inđija.
Tu informaciju je za IN Medija potvrdio i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Kako je rekao, očekuje se dolazak investitora iz automobilske industrije. Vučić nije precizirao o kom investitoru je reč. .
– Mi očekujemo narednih dana više informacija o tome. Ono što mogu da kažem, to je da je reč o jednoj fabrici iz zapadne Evrope. – kazao je Vučić.
„Otimačina najvažnijeg resursa kojeg Vojvodina ima“
Odluka odbornika Skupštine opštine Inđija da poljopriredni zemljišta preimenuje u građevinsko nije jedinstven slučaj u „žitnici Srbije“. Ovakva praksa zabeležena je u svim lokalnim samoupravama u Vojvodini.
– Na delu je sistemsko otuđivanje i oduzimanje poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini. – kaže za IN Medija urednica Agrosmart portala i predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Slađana Gluščević,
Naša sagovornica objašnjava da je država Srbija skrojila zakone koji se tiču poljoprivrednog zemljišta po meri pojedinaca iz sveta biznisa i režima i sada se vide katastrofalne posledice:
Gluščević ukazuje da poljoprivrednici koji zaista to jesu ostaju bez njiva, bez mogućnosti da ih obrađuju i obezbeđuju egzistenciju svojim porodicama, a najbolje oranice pretvaraju se u placeve za gradnju.
– Od izmena zakona o poljoprivrednom zemljištu vezanim za davanje njiva u dugoročni zakup ulagačima sa investicionim planom, to jest od 2017. kada su te izmene stupile na snagu, imamo otimačinu najvažnijeg resursa kojeg Vojvodina poseduje. Ne samo u Sremu već u svim njenim delovima. Ili je najkvalitetnije poljoprivredno zemljište pripalo lokalnim moćnicima ili na njemu, umesto poljoprivrednih kulturara su fabrike za proizvodnju guma. A država i dalje svoju politiku zasniva na mitu o tome kako Vojvodina može da hrani pola Evrope. – kaže naša sagovornica.
Slađana Glušević navodi da se jedna od štetnih izmena zakona odnosila na davanje mogućnosti svakoj lokalnoj samoupravi da u dugoročni zakup po netržišnim uslovima izda 30 odsto oranica investitorima koji se obavežu da će, na račun dobijene zemlje, izgraditi prerađivačke kapacitete u sektoru poljoprivrede kako bi se stvorila nova vrednost, povećala konkurentnost, zaposlilo lokalno stanovništvo.
– Nismo nikada videli efekte tog zakona, koliko je takvih investicija, kakvu smo korist imali od njih. Setimo se velikog, pompezno najavljivanog investitora, nemačkog Tenisa, koji na kraju nije ni došao a za njega su iz fond državnog zemljišta odvojene oranice koje su ga čekale. Ako je za utehu zemljištu namenjenom Tenisu barem nije promenjena namena, ostalo je poljoprivredno mada je, umesto banatskim paorima, dato u ruke pojedinim domaćim velikim igračima. Ali hektari i hektari, naročito sremskih njiva, pretvoreni su u građevinsko zemljište. U vreme kada su oranice najveće bogatstvo, kada je pitanje hrane za svaku zemlju strateški najvažnije, mi se ratosiljamo te dragocenosti i dozvoljavamo gradnju poslovnih kompleksa ili prljavihindustrija. – zaključuje Slađana Gluščević.
S druge strane, odbornik Strahinja Jovanović smatra da 800 hektara poljoprivrednog zemljišta nije „neki veliki gutibatk“
– Gubitak bi bio da smo mi mala zemlja, da tih 800 hektara predstavlja 10 modsto obradivog zemljišta. Mislim da je ovo ipak samo jedan odsto udela u Vojvodini. Kada gladamo korist koliko bi dobili od 800 hektara poljoprivrednoh zasada i 800 hektara koje bi iskoristili za proizvodnju električnih automobila, verujem da je jasno šta je tu isplativije. – kaže Jovanović.
Ukoliko se na kraju ipak ostvari namera lokalnih i republičkih vlasti Inđija bi, od nekada pretežno poljoprivredne opštine, mogla postati centar automobilske industrije. Umesto hrane, proizvodiće se gume i električni autobobili.
Miodrag Blečić (IN Medija)
This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication are the sole responsibility of IN Medija and may in no way be taken to reflect the views of the European Union“.
Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorna IN Medija i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.