Počelo i drugo suđenje KRIK-u po tužbi sudije
Počelo i drugo suđenje KRIK-u po tužbi sudije. Dušanka Đorđević, sudija Apelacionog suda, u tužbi koju je podnela sa svojim suprugom zbog navodne povrede privatnosti traži odštetu od 760.000 dinara
Suđenje KRIK-u po parničnoj tužbi koju su sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević i njen suprug podneli zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ počelo je danas, a oni tužbom zbog navodne povrede privatnosti traže odštetu od 760.000 dinara. Njihovi advokati su kao dokaze predložili tekstove iz tabloida za koje je sud već utvrdio da su neistiniti, ali i tražili psihijatrijsko veštačenje koje bi pokazalo da je sudija trpela strah. Ovo je drugo suđenje koje se vodi protiv KRIK-a po tužbi sudije i njenog supruga – ranije je počeo postupak po njihovoj krivičnoj tužbi kojom su tražili zabranu rada i zatvor za urednika i novinarku KRIK-a.
U Višem sudu u Beogradu danas je počelo suđenje po parničnoj tužbi koju su sudija Dušanka Đorđević i njen suprug, advokat Aleksandar Đorđević, podneli protiv urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića i novinarke Bojane Pavlović.
Sudijin advokat Miodrag Stojankić je kao dokaz predložio tekstove prorežimskog tabloida Informer u kojima je urednik KRIK-a označen kao “francuski špijun”, a za koje je sud u drugom postupku ranije utvrdio da su neistiniti.
„Iz tih tekstova se vidi da je opasna ličnost, da mu je zabranjen ulazak u neke zemlje”, rekao je Stojankić.
Kao dokaz advokati sudije predložili su i komentare sa društvenih mreža u kojima se navodno poziva na njen linč i tražili da se uradi psihijatrijsko veštačenje sudije Đorđević, kako bi se utvrdio intenzitet i dužina trajanja straha koji je sudija trpela.
Advokatica KRIK-a Kruna Savović istakla je da se iz predloženih dokaza „na prvi pogled vidi da su uvredljivi, neistiniti i da krše pretpostavku nevinosti urednika KRIK-a”.
„Cilj dostavljanja tekstova iz Informera je diskreditacija Stevana Dojčinovića, ali i cele redakcije KRIK-a”, navela je Savović.
Savović je kao jedan od dokaza predložila presudu Evropskog suda za ljudska prava donetu u korist novinara iz Hrvatske kojeg je tužio sudija, a u kojoj je ocenjeno da je u javnom interesu da novinari kritikuju i preispituju rad pravosuđa.
Kao dokaz da je u pitanju SLAAP tužba Savović je predložila reakcije međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom novinara, kao i pravno mišljenje organizacije Media Defense.
„Navedeno pravno mišljenje sačinila je organizacija koja dostavlja pravno mišljenje kao zainteresovana strana, imajući u vidu da prati ovakve vrste postupaka i da ima iskustvo u dostavljanju takvih mišljenja i pred Evropskim sudom za ljudska prava”, rekla je Savović.
Savović je istakla i da je namera ove tužbe da se ućutkaju mediji, a to se vidi iz toga što su sudija Đorđević i njen suprug podneli i krivičnu tužbu protiv Dojčinovića i Pavlović kojom su za njih tražili zatvor.
Sledeće suđenje je zakazano za 3. februar, kada je planirano saslušanje sudije i njenog supruga.
Drugi postupak, koji je pokrenut protiv novinara KRIK-a po krivičnoj tužbi sudije i njenog supruga, je u toku. U njemu su advokati bračnog para predložili iste dokaze kao i danas – tekstove iz tabloida kojima pokušavaju da urednika KRIK-a predstave kao opasnu osobu, a koje je sud već ranije ocenio kao lažne.
Sudija Đorđević tužbe je podnela zbog informacija koje je KRIK o njoj objavio u okviru baze o sudijama „Prosudi ko sudi“. U bazi se nalaze podaci o karijerama ukupno 51 sudije, slučajevima u kojima su sudili, njihovoj imovini i postupcima koji su se vodili protiv njih i nije objavljen niti jedan podatak koji bi na bilo koji način mogao da ugrozi njihovu bezbednost. Svi podaci su dobijeni na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ili iz zvaničnih registara institucija.
Pre objavljivanja informacija o sudiji Đorđević, novinari KRIK-a su je kontaktirali i dali joj priliku da detaljno odgovori na naša otkrića i objasni kako su ona i suprug stekli imovinu, što je ona odbila.
Za razliku od nje, trećina sudija čije profile smo takođe objavili pristala je na razgovor ili odgovorila na pitanja KRIK-a.
Brojne međunarodne i domaće medijske organizacije i ličnosti pružile su podršku KRIK-u i osudile tužbe sudije Đorđević ocenjujući ih kao vid pritiska na redakciju.