Pozivi na linč i „trajno iseljenje“ u Surdulici: Građanske inicijative traže reakciju tužilaštva

Građanske inicijative najoštrije su osudile javne pozive na linč i trajno iseljenje rodbine pritvorenog zbog saobraćajne nesreće kod Surdulice u kojoj je stradao jedan Surduličanin, iznete na protestu održanom 14. februara, kao i, kako navode, „nastavak kampanje koja uključuje kolektivno targetiranje građana na osnovu njihove nacionalne pripadnosti“.

Posebno zabrinjava, kako se navodi u saopštenju, činjenica da su „u komunikacionim kanalima u kojima su se širili pozivi na trajno iseljenje i kolektivnu kaznu učestvovali i javni funkcioneri, uključujući i ministra Novicu Tončeva“.

-U trenutku kada je poverenje u zaštitu od strane države već ozbiljno narušeno usled rasprostranjene represije prema kritički orijentisanim građanima i studentima, prisustvo predstavnika izvršne vlasti u ambijentu koji normalizuje etničku odmazdu ne može biti neutralno. Država ima obavezu da obezbedi vladavinu prava, a ne da podržava prebacivanje odgovornosti za nefunkcionisanje institucija na ugrožene grupe.- navode Građanske inicijative.

Dodaje se da su na istim kanalima objavljivane fotografije i podaci građana koji su pokušali da zaštite članove porodice i spreče eskalaciju nasilja, kao i novinarke Dejane Cvetković koja je izveštavala sa skupa.

-Takvo javno targetiranje predstavlja oblik zastrašivanja i ima elemente krivične odgovornosti, uključujući podsticanje mržnje, ugrožavanje sigurnosti i nedozvoljeno objavljivanje podataka.- stoji u saopštenju.

Nakon napada na članove porodice, pekaru u njihovom vlasništvu, kao i građane koji su u njoj kupovali, na protestu je iznet i zahtev da se „iz bezbednosnih razloga porodica i najbliža familija osumnjičenog trajno isele iz opštine Surdulica“.

Građanske inicijative ocenjuju da takav zahtev „predstavlja poziv na kolektivnu kaznu i etničku diskriminaciju, suprotnu Ustavu i zakonima Republike Srbije“.

U saopštenju podsećaju na:

• Član 21 Ustava Republike Srbije koji garantuje jednakost pred Ustavom i zakonom i zabranjuje svaku diskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti.
• Član 49 Ustava koji zabranjuje izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne i verske mržnje.
• Član 387 Krivičnog zakonika kojim se propisuje krivična odgovornost za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.
• Član 128 Krivičnog zakonika koji prepoznaje povredu ravnopravnosti kao krivično delo.
• Zakon o javnom okupljanju, koji predviđa da se skup može zabraniti ako je usmeren na podsticanje nasilja, mržnje ili diskriminacije, ili ako postoji neposredna opasnost od ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine.

„Individualna krivična odgovornost osumnjičenog, o kojoj odlučuju nadležni organi, ne može se pretvarati u kolektivnu kaznu protiv njegovih rođaka niti u etničko targetiranje čitave zajednice. Zahtev za ‘trajnim iseljenjem’ predstavlja oblik institucionalizovane diskriminacije i direktno podriva pravni poredak“, navodi se.

Građanske inicijative zahtevaju:

• pokretanje postupaka protiv organizatora i govornika koji su javno pozivali na trajno iseljenje, linč ili diskriminaciju;
• hitnu reakciju tužilaštva povodom elemenata krivičnih dela izazivanja nacionalne mržnje i povrede ravnopravnosti;
• zabranu budućih skupova ovim povodom, imajući u vidu da su prethodni sadržali javne pozive na diskriminaciju i kolektivnu kaznu;
• utvrđivanje krivične i druge odgovornosti lica koja su objavljivala fotografije i podatke građana koji su pokušali da spreče nasilje, kao i podatke novinarke Dejane Cvetković;
• utvrđivanje političke, disciplinske i eventualne krivične odgovornosti javnih funkcionera koji su učestvovali ili bili prisutni u komunikacionim kanalima u kojima su se širili pozivi na kolektivno kažnjavanje i etničko targetiranje, kao i njihovo javno ograđivanje od takvih zahteva;
• preduzimanje hitnih mera zaštite kako bi se obezbedila bezbednost članova porodice pritvorenog i svih pripadnika albanske zajednice u Surdulici, kao i sprečila kolektivna odmazda i dalje širenje straha među pripadnicima zajednice.

-Pravo na mirno okupljanje je temelj demokratije, ali ono ne uključuje pravo na proterivanje sugrađana, kolektivnu kaznu ili podsticanje etničke mržnje. navodi se u saopštenju.