Pravoslavni vernici slave Uskrs: Najveći hrišćanski praznik nade i vaskrsenja
Danas pravoslavni vernici slave Uskrs. Na jutro Uskrsa, kada se prvi put posle dugog posta na trpezi nađe kuvano jaje, mnoge porodice u Srbiji vraćaju se jednostavnim ritualima koji, uprkos vremenu, opstaju gotovo nepromenjeni.
Podeli vest:
Uskrs je znak da je post završen, da je vreme za raskošnu trpezu i veselu porodicu.
Praznični sto možda je danas bogatiji nego nekada, ali suština ovog dana ostaje ista – okupljanje, tišina i simbolika novog početka.
Uskrs, kao najstariji hrišćanski praznik, nosi snažnu poruku pobede života nad smrću. Upravo zbog te svoje teološke težine, kako objašnjava etnolog Vesna Marjanović, ovaj praznik ima manje narodnih običaja nego Božić ili drugi verski datumi.
Tokom vekova, običajna praksa je, kaže ona, „pročišćena“, pa je Uskrs pre svega ostao crkveni praznik, lišen mnogih folklornih slojeva koji su se zadržali u drugim prilikama.
-Dogma je učinila svoje da apsolutne smrti nema“, navodi Marjanović, objašnjavajući kako se ideja vaskrsenja prenela i u narodno verovanje – kroz simboliku duše, obnove i trajanja, pišu Sremske vesti.
Ipak, ono što je opstalo, često je vezano za jaje – jednostavan, ali snažan simbol. Farbanje jaja na Veliki petak, nekada strogo ritualni čin, danas je postalo gotovo univerzalna praksa, iako su se načini menjali.
Nekada su žene u tišini bojile jaja prirodnim bojama, dok su danas tezge na pijacama pune već ukrašenih primeraka.
U prošlosti je ovaj dan bio obeležen strogim postom, često „na vodi“, uz verovanje da se ne sme „krvariti ruke“, pa čak ni spremati riba.
Danas se taj običaj sve ređe poštuje, a praznik se, kako primećuje Marjanović, u savremenom kontekstu sve više približava logici gostoprimstva i raskošne trpeze. Nekada su žene na Veliki petak oblačile crninu i odlazile u crkvu da obiđu Hristov grob, koji su u pojedinim krajevima čuvali mladići pred ženidbu.
Takvi običaji danas opstaju tek u fragmentima, često obnovljeni kao deo lokalnih tradicija.
Okupljanje porodice
Jedan od retkih običaja koji se zadržao jeste okupljanje porodice na uskršnje jutro.
Međutim, iščezli su običaji kojima se, kako kaže, snaga uskršnjeg jajeta prenosila na čoveka i kada se prvim ofarbanim jajetom sva deca u porodici pomažu po čelu i obrazima za zdravlje ukućana i napredak domaćinstva.
Retki su i krajevi u kojima na uskršnje jutro jedan član porodice ide na prvu službu, obično oko dva ili tri ujutro, a po povratku iz crkve svi ukućani se, koji su do tada postili, omrse jajetom i umiju vodom u koju su potopoljeni crveno jaje, bosiljak, zdravac…
Ipak, Uskrs nije samo dan okrenut prošlosti.
U mestu Mokrin, na severu Banata, ovaj praznik dobija i savremeni, gotovo takmičarski oblik. Tamo se svake godine organizuje Svetsko prvenstvo u tucanju vaskršnjim jajima, gde učesnici – od dece do odraslih – proveravaju čije je jaje najtvrđe. Na Varoškom trgu, uz liturgiju i prazničnu atmosferu, ovaj događaj spaja tradiciju i igru, pretvarajući jednostavan običaj u simbol zajedništva. U zemlji u kojoj su mnogi rituali izbledeli, upravo ovakvi prizori podsećaju da se Vaskrs ne održava samo u crkvi ili kući – već i među ljudima koji ga iznova oblikuju.
Podeli vest:
