Pre izbora u decembru podeljeno više od 420 miliona evra

Nenadić je rekao da je isplata više od 420 miliona evra direktna pomoć države građanima, kao što je jednokratna pomoć penzionerima od 20.000 dinara.

Ocenio da je to samo jedan, možda i manji deo novca koji se odnosi na predizbornu potrošnju.

“Postoje neke stvari koje su manje vidljive. Jednak efekat po javne resurse i direktnu isplatu novca može da predstavlja i oprost dugova“, rekao je Nenadić i kao primer naveo to što je beogradsko Javno-komunalno preduzeće „Infostan“ krajem prošle godine omogućilo građanima da svoja dugovanja tom preduzeću plate u nekoliko rata s popustom i tako su bili u povoljnijem položaju od onih koji su redovno plaćali svoje obaveze.

Izjavio je da je za predizborni period karakteristično to što su donosioci odluka u javnim instucijama na „velikom iskušenju, jer imaju mogućnost da investiraju deo novca koji pripada građanima i da ta investicija bude isplativa za političke partije iz kojih dolaze“.

Kada je u pitanju podela novca građanima, Nenadić je rekao da je „u većini slučajeva reč o šemama koje su u potpunosti legalne, a s druge strane, svima je jasno da je reč o nečemu što ne bi trebalo da postoji i što narušava ravnopravnost u izbornoj utakmici“.

 Nenadić je istakao da bi trebalo imati u vidu da „nije reč samo o rasipanju para koje već postoje, nego i o rasipanju novca koji možda u trenutku kada se donose odluke ne postoji ili se unapred zna da će morati da se obezbedi kroz skupe kredite“.

 U publikaciji Transparentnosti Srbije navedeno je da je kroz izmene propisa neophodno da se urede obaveze, ograničenja i zabrane u vezi sa oglašavanjem i reklamiranjem državnih organa, kao i sa vanrednim isplatama budžetskog novca.

 Većina pravila mogla bi da se propiše kroz dopune Zakona o sprečavanju korupcije ili Zakona o finansiranju političkih aktivnosti vezujući obaveze i ograničenja za izbore i izbornu kampanju.

 Transparentnost Srbija, između ostalog, preporučuje da se izmenama člana 50. Zakona o sprečavanju korupcije spreči ili značajno ograniči mogućnost vođenja „funkcionerske kampanje“, da se proširi pojam javnog resursa u Zakonu o sprečavanju korupcije, te da se dopune i preciziraju pravila o odnosu organa vlasti i medija kroz izmene Zakona o javnom informisanju i medijima.

 Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković ocenio je da je najdiskutabilnije pitanje složene relacije između korupcije i ekonomskog rasta.

 Kako je rekao, „zavodljivo je i politički manipulatvno kada se koristi mogućnost ugrađivanja u cene infrastrukturnih projekata i one se povećaju za 30, 50 ili 200 odsto, a to kao efekat može da da privredni rast od jedan-jedan i po odsto, pa je ukupna zloupotrebljena suma daleko veća od one koliko stvarno koštaju izbori“.

 „Nema ni ‘d’ od demokratije ako ne postoje ravnopravni izborni uslovi“, rekao je Stojiljković i založio se za ograničenje sredstava za izbornu kampanju čime bi se malo izjednačavali izborni uslovi.

–Niko pojedinačno ne može da potroši u kampanji za parlamentarne izbore više od dva, dva i po miliona evra ili na lokalna izbore oko pola miliona evra. To bi malo diciplinovalo stvar, izjednačavalo uslove, jer kada imate stvarnu kontrolu nad parama i poslovima vi postajete faktički nedodirljivi. –rekao je Stojiljković.

 Miroslav Milićević iz Saveta za borbu protiv korupcije rekao je da u zemlji koja je „devalvirala znanje nećemo postići ništa time što ćemo reći da nije dobro da neko uzme pomoć od 20.000 dinara jer on će odgovoriti da mu to treba“.

 –Ovo je zemlja gde nema instutucija, nema ih ni u Dubaiju, ali oni su bogati, a u Srbiji veliki deo građana jedva preživljava i u takvoj situaciji je potkupljvost jednostavna – rekao je Milićević.

 Urednik politike i ekonomije u nedeljniku Radar Milan Ćulibrk rekao je da je „u predizbornm skupu Srpske napredne stranke (SNS) u Vranju u državnoj hali koju niko nije platio održan miting sa obrazloženjem da je to u okviru obilaska hale predsednika države Aleksandar Vučić, a u hali 10.000 ljudi sa zastavama SNS“.

 -To je neko platio, samo nije prikazano, u izveštajima za finansiranje nema podataka koliko košta prevoz na mitinge, dnevnice i sendviče SNS-a. Kada bi se sve skupilo, zajedno sa potrošenih 420 miliona evra koje je utvrdio Fiskalni savet to jedan odsto bruto domaćeg proizvoda koliko nemaju budžeti ministarstava, a koristi se sa jednim ciljem da se podmaže glasačka mašina i osvoji vlast – rekao je Ćulibrk.