Pred posetu Srbiji: Slovaci iz Srema, Banata i Bačke uputili otvoreno pismo predsedniku Slovačke Republike
Više neformalnih grupa građana slovačke zajednice iz Bačke, Banata, Srema i Beograda–Zemuna uputilo je otvorena pisma predsedniku Slovačke Republike Petru Pelegriniju, povodom njegove najavljene posete Srbiji, u kojima ukazuju na, kako navode, sistemske probleme i pritiske sa kojima se suočavaju i traže da tokom posete čuje i glas građana, a ne isključivo zvaničnih predstavnika.
Podeli vest:
Neformalne grupe građana iz Opštine Bački Petrovac, Kovačice i Padine, kao i iz Srema i Beograda–Zemuna, uputile su 16. decembra 2025. godine otvorena pisma predsedniku Slovačke Republike Petru Pelegriniju, upozoravajući na stanje prava slovačke nacionalne manjine u Srbiji i izražavajući očekivanje da se tokom njegove predstojeće posete Srbiji sastane i sa predstavnicima građana.
U pismu koje je uputila neformalna grupa građana iz Bačkog Petrovca, autori navode da se slovačka zajednica u Srbiji suočava sa pritiscima, osećajem ignorisanja i narušavanjem osnovnih ljudskih prava.
-Živimo u vremenu kada se naša zajednica nalazi na ivici nestanka i kada se suočava sa pritiscima kakve novija istorija ne pamti.- navodi se u pismu upućenom Kancelariji predsednika Slovačke Republike.
Kao povod za obraćanje predsedniku Pelegriniju navodi se njegova najavljena poseta Srbiji nakon 20. decembra i planirani sastanci sa zvaničnicima Republike Srbije. Autori ističu da ne traže „čudo“, već da se tokom posete ne razgovara isključivo sa, kako navode, predstavnicima koji nude „fasadni osmeh“.
-Javno Vas molimo za jednu jedinu stvar: preuzmite odgovornost za to čiji će se glas tokom te posete čuti.- poručuju autori, uz apel: „Nemojte nas folklorizovati i nemojte nas ignorisati.“
U pismu iz Bačkog Petrovca posebno se navodi incident od 31. maja, kada je, prema tvrdnjama autora, grupi Slovaka onemogućen ulazak u Slovačko vojvođansko pozorište tokom izborne sednice Matice slovačke u Srbiji.
Ispred pozorišta Slovake su dočekali muškarci u crnom koji su fizički onemogućili ulazak u zgradu“, navodi se u pismu, uz tvrdnje da je jedna opoziciona članica upravnog odbora lakše povređena, da su napadnute aktivistkinje i da je univerzitetskoj profesorki pocepan transparent. Autori dodaju da se u zgradi tada nalazio ambasador Slovačke Republike u Srbiji Mihal Pavuk, ali da, kako tvrde, nije reagovao, kao ni policija, te da slučaj do danas nije razrešen.
-Tišina u ovakvim trenucima ne znači neutralnost. Tišina znači ostavljanje.- navodi se u pismu.
Kao dodatni primer pritisaka, autori navode događaje od 9. i 10. avgusta 2025. godine u Bačkom Petrovcu, kada je, prema njihovim navodima, mesto bilo blokirano, građani zastrašivani i fizički napadani, a izložba koju je organizovala neformalna grupa građana pocepana.
Zbor građana Kovačice i Padine u svom pismu ističe niz pitanja koja, kako navode, u zvaničnim razgovorima ostaju marginalizovana. Među njima je i slučaj slike slikara naivnog slikarstva Martina Jonaša, koja je, prema navodima autora, bez javne i institucionalne procedure poklonjena predsedniku Republike Srbije, a potom vraćena u fond Spomen-kuće zahvaljujući građanskoj inicijativi.
-Ovaj događaj otvorio je šire pitanje zaštite kulturnog nasleđa slovačke manjine i odgovornosti onih koji tim vrednostima upravljaju.- navodi se u pismu.
Autori ukazuju i na problem prava na informisanje na maternjem jeziku, navodeći da su krajem maja stanovnici Kovačice i Padine ostali bez televizijskog i internet signala lokalnog operatera, uključujući i programe iz Slovačke, te da deo građana do danas nije dobio ove usluge.
Posebno se ukazuje i na stanje u obrazovnim ustanovama sa nastavom na slovačkom jeziku, kao i na višegodišnju rekonstrukciju Doma kulture „Mihal Babinka“ u Padini, koji, kako se navodi, i dalje ne obavlja svoju osnovnu funkciju.
U pismu se problematizuje i uloga Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, za koji autori navode da u navedenim situacijama izostaje jasno i javno reagovanje.
Otvoreno pismo predsedniku Slovačke Republike uputila je i neformalna grupa građana slovačke zajednice iz Srema i Beograda–Zemuna, koja ističe da su problemi u ovom regionu identični onima u Bačkoj i Banatu.
-Slovačka zajednica u Sremu po brojnosti je najmanja, ali široko rasprostranjena i nimalo manje slovačka nego u Bačkoj, Banatu ili u Slovačkoj.- navodi se u pismu.
Autori ukazuju na pritiske kojima su, prema njihovim tvrdnjama, izloženi građani aktivni u kulturi, obrazovanju, lokalnoj samoupravi, udruženjima, crkvenim zajednicama, ekologiji i poljoprivredi, posebno kada nisu povezani sa strukturama vlasti.
-Najvećim pritiscima izloženi su oni koji se politički angažuju, a nisu članovi Srpske napredne stranke.- navodi se u pismu, uz tvrdnje o pretnjama, verbalnim i fizičkim napadima i gubitku posla.
Pismo su, u ime Slovaka iz Srema, Beograda i Zemuna, potpisali potpredsednik Matice slovačke u Srbiji Željko Čapelja i Mihal Balaž, društveni aktivista, sportista i poljoprivrednik.
U sva tri pisma autori izražavaju očekivanje da će predsednik Slovačke Republike tokom posete Srbiji pokazati interesovanje za neposredan susret sa građanima i zajednicama koje, kako navode, žele dijalog i vidljivost svojih problema.
-Očekujemo Vaš odgovor na ovo pismo i konkretno interesovanje za lični susret sa nama.- zaključuje se u jednom od pisama.
Podeli vest:
